Марина Цветајева

Марина Цветајева, пуно име Марина Ивановна Цветајева (рус. Мари́на Ива́новна Цвета́ева, Москва, 8. октобар 1892 — Јелабуга, 31. август 1941) је била руска и совјетска лирска песникиња и писац. Бавила се темама женске сексуалности и емоција.

Марина Цветајева (1925)

Цитати

„ Волећу те цело лето - звучи убедљивије од "цио живот", и што је најважније - много дуже! ”

„ Ако бисте сада ушли и рекли: "Ја одлазим, заувек" - или "Мислим да Вас више не волим" - чини ми се да не бих осетила ништа ново: сваки пут када Ви одлазите, сваки сат, када Вас нема - нема Вас заувек и Ви не волите мене. ”

„ Заљубљујеш се само у страно, сродно - волиш. ”

„ Сусрети су потребни за љубав, за остало постоје књиге. ”

„ Стваралаштво је опште дело, створено усамљено. ”

„ У свету постоји ограничен број душа и неограничен број тела. ”

„ Волети значи видети човека таког, каквог га је Бог замислио и не обликовали родитељи. ”

„ Ако волим човека, желим да му од мене буде боље - барем од пришивеног дугмета. Од пришивеног дугмета - од све моје душе. ”

„ Успех - то је успети. ”

„ Шта можеш знати о мени, ако никад ниси спавао са мном и ниси пио? ”

„ Нема на земљи другог Вас. ”

„ Не желим да имам тачку виђења. Желим да имам виђење. ”

„ Слушај и запамти: свако ко се смије несрећи другога, је будала или нитков; најчешће и једно и друго. ”

„ Једино што људи не опраштају је то, што си се и без њих на крају крајева, снашао. ”

„ Вајар зависи од глине. Сликар од боја. Музичар од струна. Код уметника, музичара може се зауставити рука. Код песника само срце. ”

„ "Стрпљен - спашен". Волим ову фразу, само изокренуту. ”

„ Омиљене ствари су ми: музика, природа, поезија, усамљеност. Волела сам пуста места која се никоме нису свиђала. Волим физику, и њене мистериозне законе привлачења и одбијања, личе ми на љубав и мржњу. ”

„ По једном сам - права жена, свима судим по себи, свакоме стављам у уста - своје речи, у груди - своја осећања. Зато су ми сви од првог минута: добри, великодушни, дарежљиви, неиспавани и безумни. ”

„ Колико боље видим човека када нисам са њим! ”

„ Нико не жели - нико не може да схвати једно: да сам сасвим сама. Познаника и пријатеља је цела Москва, али ни једнога ко је за мене - нема, ко би без мене! - умро. ”

„ Мушкарци се нису навикли на бол, као животиње. Када их боли, одмах им оволике очи, да све могуће урадиш, само да би престали. ”

„ Маштамо заједно, спавамо заједно, али плачемо увек сами. ”

„ Ох, мој Боже, кажу да нема душе! А шта ме сада боли? - Није зуб, ни глава, ни рука, и нису груди - не, груди, у груди, тамо где се дише - дишем дубоко: не боли, али све време боли, све време цвили, неподношљиво! ”

„ Људски, можемо понекад волети десет, са љубављу - много - два. Нечовечно - увек једног. ”

„ Желим такву скромну, убиствено - једноставну ствар: да кад уђем, човек се обрадује. ”

„ Први љубавни поглед – то је оно најкраће између тве тачке, она божанска права која је непоновљива. ”

„ Сви ћемо проћи. За педесет година сви ћемо бити у земљи. Појавиће се нови ликови под вечитим небом. И имам вољу да свима који још живе, довикнем: Пишите, пишите што више! Учвршћујте сваки трен, сваки гест, сваки уздах! Али не само гест – него и облик руке која га је начинила; не само уздах – него и израз усана с којих је лако слетео. ”

„ Све ме вуче у Русију, у коју не могу да одем. Овде сам непотребна. Тамо сам немогућа. ”