Vesna Goldsvorti, (rođena Bjelogrlić) srpska je književnica, rođena u Beogradu 1961. godine. Ona je romanopisac, memoarista, pesnikinja i dugogodišnji profesor kreativnog pisanja i engleske književnosti na Univerzitetima Kingston, Ekseter i Istočna Anglija.
| „
|
Ne postoji životni moto, već se stalno morate menjati i prilagođavati. Nema motâ, ima putovanja i ima prilagođavanja.[1]
|
”
|
| „
|
Prošle godine (2021) sam primljena u Kraljevsko književno društvo, i tu su rekli, prva Srpkinja. A ja sam rekla i prvi Srbin.[1]
|
”
|
| „
|
Kada sam u gimnaziji pobedila na nekom pesničkom takmičenju, Desanka Maksimović je bila u žiriju i pomenula me je kao svoju naslednicu. To sam saznala mnogo decenija kasnije u jednom zapisu mog dragog prijatelja Pere Zupca.[2]
|
”
|
| „
|
Moj intelektualni zadatak je rušenje predrasuda a ne skrivanje istorijskih i političkih činjenica.[2]
|
”
|
| „
|
Postoji jedna sličnost u mentalitetu Srba i Engleza, ideja nacije koja se u ratovima uvek nalazila na pravoj strani istorije. U Prvom svetskom ratu i muž i ja smo imali dedove odnosno pradedove na Solunskom frontu.[2]
|
”
|
| „
|
Ne samo da su podele danas drastičnije, nego su ljudi sve agresivniji, spremniji na buku i bes. Sve je binarno, ili si sa nama, ili nisi, a ja po prirodi ne samo spisateljskog nego i univerzitetskog posla ne umem tako da razmišljam.[2]
|
”
|
| „
|
Sa godinama sam počela da razmišljam, pa i da sanjam na engleskom, srpskohrvatski je nestao, a srpski se polako menjao. U početku sam pisala poeziju na srpskom, slala u neke časopise, ali pre interneta ta daljina činila se mnogo većom. Pisanje na engleskom ima mnogo više komercijalnog smisla. Od pisanja na srpskom nikada ne bih mogla da živim, tamo su i veliki tiraži vrlo mali. Ali nisam ni o tome razmišljala, niti sam identitet učvršćivala pisanjem. Svet koji me okružuje, taj londonski svet o kome pišem, živi u mojoj glavi i razgovara na engleskom jeziku: pisanje na srpskom bilo bi opet nekakav prevod. Ali ipak moj mentalitet, moja formativna iskustva, pripadaju Srbiji, tako da sam nužno uvek hibrid, pisac s crticom, ni tamo ni ovamo.[3]
|
”
|
| „
|
Da se usredsredim na Srbiju i Englesku: koliko god da Englezi imaju predrasuda o Srbima, toliko i Srbi imaju predrasuda o Englezima.[3]
|
”
|
