Ђорђе П. Карађорђевић
Принц Ђорђе Карађорђевић (27. август/8. септембар 1887 — 17. октобар 1972) био је треће дете и први син краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.
Цитати уреди
„Драга браћо! Осећам се срећан што ми указујете прилику да се једнодушности милог народа и ја придружим. Ја вас уверавам да се осећам поносит да будем војник и добровољачки вођа једног народа који се решио да изгине за своју част и своје интересе. За име народа и част његову, за свето име Србиново и ја ћу поћи са вама и пролићу крв своју срећан што сам син Српског народа, тог најмириснијег цвећа у врту словенском. — Нека живи сваки онај, који је готов да мре!”
„Два три дана нисам слушао радио. Читао сам неку медицинску књигу коју сам добио из Париза и читао сам је баш у тренутку када је изненада ушао у моју собу дежурни официр. Зачуђено сам подигао очи, јер се то никада раније није десило. -"Височанство" - рекао је узбуђено - "догодила се страшна трагедија. Краљ Александар, ваш брат, погинуо је пре неколико часова у Марсеју". У првом тренутку нисам схватио шта је то рекао дежурни официр и требало је да прође још неколико тренутака, док сам разабрао шта се десило. Остављам читаоцу да сам претпостави шта сам могао да осећам у тренутку када сам сазнао за Александрову смрт... Александар је био мој брат и све успомене из детињства биле су везане за њега. Имали смо заједничку младост, добре и тешке дане делили смо братски. Али, Александар је умео да заборави да ми је брат... Умео је да заборави да ме годинама држи изолованог... а те страшне године ја нисам могао да заборавим... Прва промена која ми је пала у очи одмах после краљеве смрти - била је изненадна љубазност којом су почели да ме окружују моји тамничари. Уместо мргодних и зловољних, сада сам видео само одана лица, додуше тужна - краљ је био мртав, а осим малог престолонаследника, који је имао само 11 година, ја сам био најближи престолу. Врата тамнице могла би још данас да се отворе и да наступи ера мог утицаја. Трећег дана ујутру сазнао сам истину. Страшну, неприхватљиву истину... Тамничарска врата се никада више неће отворити преда мном... Никада, никада.”
