Ђура Јакшић

Георгије „Ђура” Јакшић (8. август 1832 — 16. новембар 1878) био је српски сликар, песник, приповедач, драмски писац и учитељ.

Цитати

„ Пашћу, умрећу, душа ми горе, растопиће ме до беле зоре, ко груду снега врело сунчање. О, лакше, лакше кроз густо грање! ”

„ Кад би мома звезда била, никад не би душа моја бела данка зажелила. ”

„ Наточи ми чашу вина из подрума свог. Пољуби ме, загрли ме, помог'о ти Бог! ”

„ О њом сам само снево, она ми беше све: нека ме она воли, а свет презире. ”

„ У срцу се живот застрашено тају, само ветар хуји, то су уздисаји... ”

„ Зашто ме не љубиш, мог живота рају? Без љубави часи што да пропадају? ”

„ Јеси ли чула, душо, да поноћ уздише, кад јој на црним грудима звезду ранише? ”

„ Волове сам продао лани и са њима пашу многу. Крчмарици, лепој Јани, токе дадох у залогу. ”

„ Опет ме једно теши, и сад сам грешити рад, нешто да Мила згреши, с њоме да горем млад! ”

„ Увређено срце моје, у вечитом болу, гневу, смеха се ја зажелело... ”

„ О, мајко, мајко, свет је пакостан,
Живот је, мајко, врло жалостан...
(Песма: Поноћ) ”