Јован Пачић

Јован Пачић (6. новембар 1771 — 4. децембар 1849) је био српски песник и сликар.

Цитати

„Да сам убог и сирома’

Био већ од младости,
Скорб за тужну да сам о’ма’
Ретке мењ’о радости, —
То сам пред’о све забвен’ју.

Да противност сад ме гони,
Бреме тишти несреће,
Пода мном да брег се рони,
Тре м’ убоштво највеће, —
Дајем саде немарен’ју.

Убудушче творит шта ћу,
Срећан хоћу л’ постати —
Попечен ја мирска сва ћу
Рад’ будушчег одати
Вечном бога промишљен’ју.”

„Очи моје, ви бегајте,

Зла толика не гледајте.
Око мамно, чародејно,
Јесте вабјашч полнасмејно,
Преварљиво.
Чувајте се ви таквога
Дакле ока лукавога,
Јер које се увек смије
Простосрдно цело није,
Већ лажљиво.”

„Кол’ко пут сам на брег стао,

Желио што нисам знао,
Не знаш за чим уздисао сам:
Ображења, жеље тајне,
Чувства љубве, дружбе красне
Прво ту тек осећао сам.”

„Скорбно кончам старо доба лето.

Јошт скорбније ће ми ново бити:
Штогод упов’о сам — ништа, ето,
Не получих, нит’ ћу прибавити.”