Џин Вајлдер

амерички глумац и комичар (1933–2016)
(преусмерено са Џером Силберман)

Џером Силберман (енгл. Jerome Silberman; Милвоки, 11. јун 1933. — Стамфорд, 29. август 2016), професионално познат као Џин Вајлдер (енгл. Gene Wilder), био је амерички глумац, режисер, сценариста, продуцент и писац.

Вајлдер је глумио у више од 40 филмова, серија и представа, а написао је 5 књига.
Нека од најпознатијих филмских остварења у којима је глумио су Бони и Клајд (1967), Продуценти (1968), Врућа седла (1974), Млади Франкенштајн (1974), Вили Вонка и фабрика чоколаде (1971), Сребрна линија (1976), Шашави робијаши (1980), Не видим зло, не чујем зло (1989), Други ти (1991) и Жена у црвеном (1984). Последња улога му је била у серији Вил и Грејс (2002/2003), након чега се предао писању. Објавио је мемоаре Пољуби ме као странац (2005) и збирку прича Шта је ова ствар звана љубав? (2010), те романе Моја француска курва (2007), Жена која не би (2008) и Нешто да те се сећам: Опасна романса (2013). Неке од Вајлдерових представа су Послушни љубавник (1962), Мајка Храброст и њена деца (1963)...

Женио се четири пута, а његова трећа супруга — глумица Гилда Раднер — преминула је 1989. године од рака јајника. Вајлдер је потом основао Центар за откривање рака јајника „Гилда Раднер” у Лос Анђелесу, те удружење за оболеле од рака по имену „Гилдин клуб” у Њујорку.

Преминуо је 9. августа 2016. у Стамфорду (Конектикат, САД), од компликација Алцхајмерове болести.
За живота је освојио награде Дервент (1962), Хуго (1975), Небјула (1976), LVFCS (2002) и Еми (2003), а од значајнијих номинација могу се издвојити две за Оскар (1969, 1975), две за Златни глобус (1972, 1977) и једна за награду Едгар (2000).


Цитати

уреди

„Гласна врста јеврејског генија — можда је то најбоље што можете рећи да га дефинишете. [о Мелу Бруксу]


„Вуди [Ален] прави филм као да пали 10.000 шибица да би осветлио град. Сваки [његов филм] је мало богојављење: тематско, етничко или политичко. [о Вудију Алену]


„Све се врти око новца. Једноставно неки људи само седе и размишљају: „Како ћемо намаћи још више новца?” Иначе, зашто би ико желео да прави римејк Вилија Вонке? [о филму Чарли и фабрика чоколаде (2005)]


„И то није лак задатак, бити у кревету са овцом, посебно ако узнемирите ту овцу. Нећу наставити, ако знате о чему причам. [о филму Све што сте одувек желели знати о сексу* (*али сте се бојали питати) (1972)]


„Нисам толико забаван. Гилда [Раднер] је била забавна. Ја сам забаван понекад пред камерама. У животу, с времена на време. С времена на време. Али она је била забавна. Провела је више времена бринући се о томе да је воле него и на шта друго. [о себи и супрузи од. колико је ко забаван]


„Ми нисмо заинтересовани за пристојно церекање, ми желимо да се публика ваља по поду и пада [од смеха]. Мел ради на ногама — то је погодак па промашај, погодак па промашај, погодак па промашај. Потом у уређивању исече промашаје! [о Мелу Бруксу]


„Нисам га погледао. Ја волим [Џонија] Депа, али када сам чуо да раде римејк, чуо сам — ’Грешка’. Када сам видео клипове на телевизији и видео шта Деп ради, мислио сам — ’Немој погледати тај филм — превише волиш Депа.’ Увек добијам коментаре: ’Твој је бољи.’ Знам да причају о Вилију Вонки. [о филму Чарли и фабрика чоколаде (2005)]


„Никад нисмо били добри пријатељи, опречно увреженом мишљењу. ’Правили’ смо се за камеру, а потом је престајало. Он је био поприлично непријатна особа у чијем сам друштву био када смо заједно снимали. Пролазио је кроз своје проблеме са дрогирањем и није желео пријатељство ван онога што смо радили на екрану. [о односу са Ричардом Прајором]


„Рекао сам: ’Желео бих да изађем са штапом и будем богаљ’, и додао сам, ’зато што нико неће знати од тог момента да ли лажем или говорим истину.’ А он [продуцент] је рекао: ’Мислиш — ако то не урадимо, нећеш одглумити тај део?’ А ја сам рекао: ’Да, то је оно што хоћу да кажем.’ [имитира продуцента мрмљајући сам себи] ’У реду. У реду. Урадићемо то.’ А ја, ја сам то и мислио, такође. Зато што је то био зезнут део. Али тај елемент, оно ’ко зна? да ли лаже, или пак говори истину?’, био је тај мој главни покретач. И то ми се свиђало; много ме привлачило. [о питању да игра Вилија Вонку]


„Па, знате, није био [неки] успех када је изашао. А ја сам чуо неке приче о томе да мајке мисле како је био окрутан према деци. Шта ... шта су оне и сви остали открили касније је да су се можда неке мајке и осећале тако, али деца се нису осећала тако. Деца су разумела филм врло добро. Да постоје границе. И желе знати границе. И охрабрење је знати да ти неко може рећи где су границе, а то је оно што је Вили Вонка и радио. [о филму Вили Вонка и фабрика чоколаде (1971)]


Сребрна линија (1976) била је веома добра, ишло нам је стварно одлично. Али када смо радили Шашаве робијаше (1980), он би каснио и по 15 минута, каснио би 30 минута, каснио 45 минута, каснио сат... [Режисер] Сидни Поатје је кипео. [о односу са Ричардом Прајором]


„Мислим да је то увреда. То је вероватно увреда Ворнер брадерса. Џони Деп је ја мислим добар глумац, али ме тај режисер [Тим Бертон] не интересује. Он је талентован човек, али ме није брига што ради ствари као што је ово. [о филму Чарли и фабрика чоколаде (2005)]


„Волим писати књиге. Радије бих да сам код куће са својом женом. Могу писати, направити паузу, изаћи, попити шољу чаја, пољубити жену и вратити се да напишем још нешто. То није тако лоше. Ја сам заиста срећан. [о томе зашто више не снима филмове]


„Нема пуно белог шећера у Меловим венама. Он никад не би питао публику за симпатије. [о Мелу Бруксу]


„Можда сте чули приче о томе колико бомбастичан, агресиван и диктаторски Зиро зна да буде. То се није десило са мном. Увек ме пазио. Ја сам га волео. Пазио ме као да сам био мали врабац. [о Зиру Мостелу]


„О томе никад нисам размишљао као бог. Нисам знао како да то назовем. Не верујем у ђавле, али у демоне верујем зато што свако пре или касније има неку врсту демона, чак и ако то зовете другим именом, нешто што те покреће. [о ђавлима и демонима]


„Тако је моја ’представа’ неуротичне особе [неко] ко троши превише времена покушавајући да исправи [све] криво. Када осетим да ја то радим, отргнем се од тога. [о перфекционизму]


„Моја мајка је патила сваки дан свог живота, а које сам ја имао право да будем сретан ако је она патила? Тако да кад год сам био сретан због нечега, осећао сам потребу да то прекинем, а једини начин да се то прекине била је молитва. ’Опрости ми господару.’ За шта, нисам знао. [о мајци и молитви]


„Сјајно уметничко усмерење НИЈЕ иста ствар као и сјајно филмско режирање. /усмерење, режирање; енгл. direction/


„Много глумаца у комедијама извлачи своју основну [покретачку] снагу из детињастог понашања. Већина великих комичара ради такве глупаве ствари; рекли бисте: „То је [оно] што би дете учинило.” [о деци и филму]


„Глумци упадају у ову замку ако им је недостајало да их воле за оно што заиста јесу а не што би могли да ураде — певају, плешу, шале се — [па] онда то узимају за љубав. [о љубави и филму]


„Ја пишем смешно. Ако могу да насмејем своју жену, знам да сам на правом путу. Али да, не волим да будем преосетљив. А имам тенденцију према томе. [о писању]


„Не желим да звучим [као]: ’Не желим да то испадне забавно, али не волим шоу-бизнис.’ Ја волим — ја волим да глумим у филмовима. Ја то волим. [о љубави према филму]


„Желео сам да урадим — био је овај филм по имену Магија (1978) који је урадио Ентони Хопкинс. А режисер је желео мене. Сценариста је желео мене. Џо Левин је рекао не, не желим икакве комичаре у овоме. [о филму Магија (1978)]


„Волим уметност глуме, и волим филм, зато што увек имате другу шансу ако је желите. Знате, ако ми — ако ово не иде добро, не можете рећи — добро, могли бисте рећи — станимо. Почнимо испочетка, Џин, зато што си био превише нервозан. [о лепоти седме уметности]


„Моја основна грешка у Највећем љубавнику на свету (1977) била је да сам од главног лика направио неуротичну особу и послао је у Холивуд. Требало је да одглумим савршено нормалну, разумну, обичну особу, и да је пошаљем у Холивуд. Публика се идентификује са главним ликом. [о филму Највећи љубавник на свету (1977)]


„Наравно, понекад, из чиста мира, промени мишљење! [у филму Фриско Кид (1979); након што објасни како бог може све осим да створи кишу, али киша изненада баш почне да пада...]


„Много ствари је тешко радити, али ја мислим да је писање, за мене, након што сам почео да глумим са 13 година. Волим писање сада много више него глуму само зато што, па, делимично зато што су сценарији који се нуде смеће. [о писању и новим филмовима]


„Рећи ћу вам која је моја религија: Чини другима оно оно што би желео да други чине теби. Тачка. Терминато. Финито. Немам друге религије. Осећам се баш као Јевреј и осећам се веома захвалним што сам Јевреј. Али ја не верујем у бога или било шта везано за јеврејску религију. [о религији]


„Ако имам потребу да се исплачем или средим мисли, одем на њен гроб да проверим да ли је дрво које су наши пријатељи засадили у добром стању. Помислим како би Гилда била најсрећнија кад би се њен јоркширски теријер Искрица (Спаркл) попишкио на њен гроб. Један за маму. Смејала би се. [о томе колико га је потресла смрт супруге]


О Џину Вајлдеру

уреди

„Мој живот је од црно-белог постао живот у боји. [Гилда Раднер, његова супруга; описала везу након што су се венчали]


„Он је једном руком држао њеног псића уз себе, а другом је обгрлио Гилду. Иза њих се простирао океан. Био је то диван призор. Гилда је рекла: ’Тешко да могу бити срећнија него сад.’ Били су заиста створени једно за друго, та два предивна бића. [Карл Рајнер, продуцент; описао сцену када је последњи пут видео Вајлдера и Раднерову, ’80-их на југу Француске]


Референце

уреди

Спољашње везе

уреди