Бранимир Штулић

Бранимир Џони (Johnny) Штулић (рођен 11. априла 1953. године у Скопљу) је био певач и гитариста југословенске рок групе Азра. Сматра се контроверзним аутором и једним од највећих мистичара југословенске рок сцене.

О групи Азра

„ Ја сам читав живот плазио по цести и познам свако загребачко двориште, а Азру сам направио по себи. То је улични бенд, Азра је у ствари артистички улични бенд и то је све.
— У интервјуу за Полет, 30. 1. 1980. ”

„ Можда ће звучати егоистично, али Азра је увек била посебна. Рекох ти, немој мене питати о тим стварима.
— У интервјуу за Rock Express, 08. мај 1998. ”

„ Ми смо били авангарда, јер смо имали бунт. Ко нема разлога за бунт нема разлога да живи.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

О себи

„ Доиста волим да ме у бенду слушају. Ја нисам генијалац за свирку, али знам како то треба звучати.
— У интервјуу за Полет, 30. 1. 1980. ”

„ Али у принципу, ја сам своје направио јер сам се фурао на себе и то се звало его трип.
— У интервјуу за Вечерњи лист, 08. новембар 2002. ”

„ Човјек има страх, Када не би имао страх, не би радио пјесме. Плашим се свега. Ја сам највећа кукавица на кугли земаљској.
— У интервјуу за Поп-рок, 01. 1990. ”

„ Ма, знам да могу све. Тко има духа може све, тко нема духа нема духа.
— У интервјуу за Поп-рок, 01. 1990. ”

„ Често, када се осврнем на протекле године, и на то своје, морам да кажем да презирем сам себе, и гадим се самог себе.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

О животу

„ А људи увијек нешто очекују, или Годоа, или Исуса Криста, или Нострадамуса, не би ли заборавили ужасну свакодневицу која је одвратна... А ми не знамо одакле смо, не знамо куда идемо, и не знамо чему служимо заправо!
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

„ Највећа је катастрофа цијели живот. Нема везе што човјек ради, живот је увијек катастрофа.
— У интервјуу за Вечерњи лист, 08. новембар 2002. ”

О свом пореклу и домовини

„ Не знам за друге, али како да се изјашњавам кад сам ја ништа?! Нећу да се изјашњавам, јер не знам ни ко сам ни шта сам. Јесам навијач, али не навијач на утакмицама које се сада играју.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Продао сам милион плоча, платио све своје рачуне и овде немам баш ништа. Свуда сам гост. Да ме оваквог није узела једна Холанђанка не бих имао ни дома.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Немам још ни путовницу, а то ми се уопће не рјешава. Наиме, да би имао путовницу, човјек негдје мора имати своју базу, а ја уопће не могу рећи да негдје имам базу. Све ово моје само су вјетрови неких прошлих времена.
— У интервјуу за Вечерњи лист, 08. новембар 2002. ”

„ Ја сам рођен у земљи које више нема, а она се звала Југославија. Југославенски пасош ми је истекао и не желим ни један други!
— У интервјуу Алки Вуици, објавио Национал 14. 11. 2005. ”

„ Немам пасош, немам новац и немам се гдје вратити. Имао сам југославенски и истекао ми је. Југославије више нема, то је исто као кад се родиш и кажу ти: ово ти је тата, ово ти је мама, пошто, према Хомеру, нитко не зна кад се роди, тко га је родио, бар прве три године. И сад ја немам тату и маму и због тога сам сретан.
— Интервју из 2005. године ”

„ На подручју бивше Југославије данас дјелује 36 телевизија. Замислите да ми сад на врата почну куцати сви који имају неке планове са мном или желе снимити филм о мени. Након прве изјаве, више никог не бих могао одбити. Тако би ми се једног дана на вратима могао појавити и Емир Кустурица, а с оном својом великом главом не би ни могао проћи кроз њих. И што бих онда?
— Интервју поводом филма Кад Мики каже да се боји, октобар 2005. ”

О другим музичарима

„ Ја никад нисам рекао Бори Чорби да је сељак... Ја сам рекао само да би он и Брега требали основати сељачку странку јер свирају сељачку музику.
— Интервју за Национал, 14. 11. 2005. ”

„ Али оно што је мени код Бреговића ишло на курац тада је сљедеће: имао сам осјећај свих ових ствари што ће доћи, и хтио сам све вријеме да разговарам о политици, а овај неће па неће. Само је понављао "Џони, ба, нећу с тобом да причам о политици, ето нећу!" Ја попиздим! Идем да га згузим, а он побјегне под кревет, нити сзгузит га не могу. Па, мислим се, шта да радим с тобом, не могу да причам о политици, не могу да те јебем, шта да радим? А очито нисам Здравко Чолић, и ето, тако је наша сурадња пукла.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

„ Имам или немам поштовања према другим музичарима, то је моје приватно мишљење. У принципу, не цијеним никог.
— У интервјуу за Поп-рок, 01. 1990. ”

О својим песмама

„ Временом ће људи све више скидати моје ствари, јер нема пјесама.
— У интервјуу за Поп-рок, 01. 1990. ”

„ Они, што су писали о мојој енглеској плочи, тврдили су како је то скуп старих песама, да је мој енглески лош. Мој енглески није ништа гори од Марлијевог.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Што се пјесама тиче, имао сам фондус пјесама још од 70-их, и сем њих неколико, све сам их снимио до '84. До 84. сам их све снимио, потрошио. После тога правио сам нове пјесме, по старом обрасцу, али се човјек мијења, мотиви се мијењају, окружење, и нормално је да разлика постоји, али базично је остало исто. Једна ствар која ту може да игра је та што сам до 84. пуно више гузио него после 84, па су од те гужње и настајале оне конкретније пјесме, крокији.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

„ Ја особно код куће, ако нешто слушам, онда слушам себе, јер је то најбоље. Остале не. То ме једноставно не занима. Сцена је у тоталном курцу. Понеко је имао двије, неко три добре пјесме, али ја сам их имао шездесет.
— У интервјуу за Репортер Бања Лука, 28. април 1999. ”

„ Моје пјесме су курац! Једини пјесник је Хомер. Догодиле су ми се неке риме и то је то. Не разумем зашто правите фаму око тога.
— У интервјуу Алки Вуици, објавио Национал 14. 11. 2005. ”

О новцу

„ Догађа ми се да ме неко пита је ли морално да узмем те новце. Мислим се, а је ли нормално да се једе, да се пије, да се сере, да се пиша. Ја сам као и сви остали. Мени новци не требају, али ми онда направи тај комунизам да могу мирно да радим свој посао.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

О Хомеру и Илијади

Илијада Бранимир Штулић Хелени знају деве тако да нећу описивати Њихове облике али рећи ћу нешто што се Не знаде дева на стражњим ногама имаде Четири бута и четири кољена и споловила Окренута према репу међу стражњим ногама — Херодотова истраживања 3.103, Бранимир Штулић Милан Арсенић Оним Хеленима који знају како изгледа камила нећу је описивати, али ћу споменути оно што код ње није познато. На стражњим ногама има четири бута и четири колена, а полни органи између стражњих ногу окренути су према репу. — Херодотова Историја, Матица српска, Нови Сад 1966

„ Узео сам себи слободу да се током превода не држим као пијан плота. Грчки језик је после Хомера мртав, а ми смо некако најближи Хомеру.
— У интервјуу за Време Забаве, септембар 1994. ”

„ Ја сам Хомера направио сигурно какав је изгледао прије него су га почели преносити хиљадама година, па су га очистили ко рижу, све су му витамине извукли. Оно због чега сам се прихватио тога је да се види о чему се ту ради, у чему је фазон, и да може да се чита.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

О свом раду и каријери

„ Да нема тог новог вала вјероватно никад не бих ни запјевао.
— У интервјуу за Полет, 30. 1. 1980. ”

„ Када сам дошао из војске уписао сам фонетику и повијест али то сам направио искључиво зато да бих имао алиби пред старцима. Морао сам нешто радити, мени је живот код куће одувијек био пакао. У њој сам се осјећао као странац. Уписао сам се, дакле, да бих добио на времену, јер нисам могао очекивати да ћу одмах моћи живјети од музике.
— Штулић у првом интервјуу Полету, 30. 01. 1980. ”

„ Ја нисам ни на коме направио каријеру, а пуно људи је направило каријеру на мени. И није ми жао због тога. Боље да су се огребали о мене, него о другога. Ја сам имао користи од Битлса, зато што су ми они дали љепоту и ја сам то ширио даље. А ови други само узимају и никакву љепоту не дају.
— У интервјуу за Поп-Рок, 01. 1990. ”

„ Постоје људи који раде револуцију и они који живе од револуције. Ја сам радио, а они су живјели од тога.
— Штулић почетком 1990-их о тадашњем Југотону ”

„ Вођа? Боље ја, него било ко други. Што се мене тиче. Имају добар узор, то је сигурно. Зашто људи не би вољели мене?
— У интервјуу за Поп-Рок, 01. 1990. ”

„ Јебеш људе које сви воле. Такви не могу никад ништа да направе. Такви не покрећу свијет.
— У интервјуу за Поп-рок, 01. 1990. ”

„ Моја каријера - то је велико неслагање са осредношћу, која влада свуда.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Урадио сам оно и што је и Ликунг направио - направио што сам хтео и склонио се да не сметам свом делу, да оно више дође до изражаја. Кад си ту, од тебе се обично не види шта си направио. Дао сам што нико није и - склонио се. Мене нико није скинуо, и то је важно да се зна.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Када сам почињао да радим музику, у то вријеме су били идиотски стихови, бар код нас, и ја сам настојао да не будем баш идиот, да не буде толико глупо, а нешто морам да кажем. Онда је испало да су текстови бољи дио свега. А поезију овако нисам никад писао, сем у пубертету (...) али у принципу то ме никад није интересирало.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

„ Увијек сам се жртвовао због рада, и никад, нажалост, нисам мислио на себе. Био сам потпуно у служби нечега што ми је било важније од живота. Ја сам волио пјесму, свирање.
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

О борби, револуцији и политици

„ То што сам хтео, то сам направио. Своју револуцију сам финансирао сам, показао сам да могу, извео што је требало и знао сам на време да одем.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Балкан је моја фасцинација. Ја га видим као Спарту.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Знао сам да, ако дуго останем, да ћу се покварити и да од мене - ништа неће бити. Јуришао сам ради чистоће идеје. Ако јуриш не успе, ти си готов.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Ја сам лично израстао на духу борбе у фамилији. То је била једна војна породица у којој се стекло све послератно на једном месту.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Прве ратове водили смо против убеђења својих родитеља, није важно да ли су била морална, идеолошка или било која друга. Ја сам себе направио, јер је мени све било забрањено!
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Узгред бих волео да оснујем Балканску партију рада. Она би, у свом програму, инсистирала на трима стварима: тридесет посто људи би се бавило науком, тридесет посто туризмом, тридесет посто агрокултуром а десет посто и овако свуда и увек смета, те на њих не треба озбиљно рачунати. Мислим да је крајње време да се ова земља окрене науци, да веже и мотивише умни капитал којим још располаже. Значи, ваља стварно створити комплетну инфраструктуру, услове за заокрет или повратак научној мисли.
— У интервјуу за Ћао, март/април 1990. ”

„ Ја сам стварно највећи комуниста на тим просторима послије Тита, ја сам све то радио за рају.
— У интервјуу за Аркзин, јун 1993. ”

„ 1995. почело је оно бомбардирање, био сам огорчен, насукали су ме, и дошао сам. Јебем му матер, стварно нисам могао да гледам оно растурање у Босни, кад је НАТО почео да растура. Како то човјек може да гледа! Ако ништа друго, земља се загађује. Она уранова муниција - па то је атомска бомба, јеботе! Па гдје ћу ја да живим сутра?
— У интервјуу за Време, 24. октобар 1998. ”

Разно

„ Фудбал ми иде изврсно. Нема их на овом свијету пуно који играју боље од мене. Не могу наћи себи равна. Исто као са музиком.
— У интервјуу за Репортер Бања Лука, 28. април 1999. ”

„ Ја сам у спору са Кроација Рекордсом. Закључно са данашњим даном тужим их за округло десет и по милиона марака. Безочно су украдене моје ствари, мој материјал, моји снимци. Од Комуне потражујем 720 хиљада марака.
— У интервјуу за Rock Express, 17. август 1999. ”

Нереференцирано

„ Азра, то сам дословце и буквално ја. ”

„ Што ме мање има, то се више волим. Што ме више има, то се више мрзим. ”

„ Бајага? Погледај му само наслове на задњој плочи, све од мене узео: Балкан, Град, Марина... Све бре мазнуо, а од кога би? Ал' не зато што сам ја једини, него зато што он не зна ништа осим да краде, јеботе. ”

„ Па ми смо оно 1982. године били у Америци, сви се представљали као Југословени, једино сам ја говорио да сам Македонац, а они су од мене зазирали. Да ти кажем, нову Македонију створили су Тито и Штулић! ”

„ Новоселић је из Привлаке, а ја из Нина крај Задра. Он је одрастао на мојим песмама. Курт Кобејн се фурао на мене, то се види по његовим покретима, а посебно по песмама на другом албуму. Чак је и фризура иста. ”

Спољашње везе

• Џони Штулић интервју; лист "ЋАО" ванредно издање "Легенде осамдесетих"; март-април 1990. (* * * Разговор вођен у Загребу, Шумски двор, 26. септембар 1989. * * *)