Џојс Керол Отс
Џојс Керол Отс (рођена 16. јуна 1938) је амерички писац.
Цитати
уреди- „Никада се не мењам, једноставно постајем више своја”.[1]
- „Читање је једино средство којим се, нехотице, често беспомоћно, увлачимо у туђу кожу, туђ глас, туђу душу”.[1]
- „Најбоља освета је добро живети без тебе”.[1]
- „Најгора ствар је дати себе у замену за недовољно љубави”.[1]
- „Усамљеност је попут гладовања: не схватате колико сте гладни док не почнете да једете”.[1]
- „Необичност Времена није у његовом проласку који може изгледати бесконачно, попут тунела чији крај не видите, чији сте почетак заборавили, већ у изненадној спознаји да је нешто коначно прошло и да је неповратно”.[1]
- „Видите, људи долазе у ваш живот са разлогом. Можда ни сами то не знају, зашто. Можда то не знаш. Али постоји разлог. Мора постојати”.[1]
- „У љубави постоје две ствари: тело и речи”.[1]
- „Сањар је спреман за већину ствари”.[1]
- „И сам је био ружан, чудно ружан. Али ружноћа код човека није битна, много. Ружноћа у жени је њен живот”.[1]
- „Моје уверење је да уметност не треба да буде утешна, за удобност имамо масовну забаву и једни друге. Уметност треба да провоцира, узнемирава, буди наше емоције, шири наше симпатије у правцима које можда не очекујемо, а можда и не желимо”.[1]
- „Чувајте светло срце пуно наде, али очекујте најгоре”.[1]
- „Писање је последица прогоне материјалом. Зашто је то тако, нико не зна”.[1]
- „Сваки ожиљак на мом лицу је вредан тога”.[1]
- „Заборавила сам да време није фиксирано као бетон, већ је у ствари течно као песак или вода. Заборавила сам да се и беда може завршити”.[1]
- „Смрт је само последња сцена последњег чина”.[1]
- „Није била заљубљена, али би га волела ако би је то спасило”.[1]
- „Моје ја је све за мене. Не требам те”.[1]
