Апстракција је мисаоно издвајање неких особина и својстава предмета од самог предмета, као и апстрактан појам издвојен од нечега конкретног за који је везан.

Цитати уреди

„Ослањање на апстрактно стога није резултат прецењивања, већ пре увида у ограничене моћи нашег разума. Управо прецењивање моћи разума доводи до побуне против потчињавања апстрактним правилима. Конструктивистички рационализам одбацује захтев за овом дисциплином разума јер вара себе да разум може директно да овлада свим појединостима; и тиме се доводи до преференције конкретног над апстрактним, посебног над општим, јер његови присталице не схватају колико тиме ограничавају распон истинске контроле разумом. Охолост разума се манифестује у онима који верују да могу да се оставе без апстракције и постигну потпуно овладавање конкретним и тако позитивно овладају друштвеним процесом. (Фридрих Хајек)”


„Законодавно тело никада не би требало да расправља о апстрактним предлозима. (Џејмс Бјукенан)”


„Што је уметност апстрактнија и идеалнија, то боље открива карактер свог доба. (Оскар Вајлд)”


„Народ је састављен од конкретних и слободних појединаца, а држава их своди на бројке. Тамо где држава преовлађује, смрт такође има апстрактну вредност. (Ернст Јингер)”


„Међу нама има много храбрости за апстрактно, али не и за конкретно. (Хелен Келер)”


„Заправо треба рећи: „апстрактно од нечега“, а не „апстрактно нешто (Имануел Кант)”