Бела Грива је познати роман за децу писца Рене Гија из 1959. године, који говори о великом пријатељству дивљег ждребета Беле Гриве и дечака Фолка.

Цитати уреди

„Фолко се приближи. Више није мислио на време, на вече које се спуштало. Био је веома далеко од мајура деде Еузибија. Босоног, нечујно се кретао по песку. Али кобила је осетила да јој се неко приближава. Она зарза дозивајући ждребе, које се истог часа врати у галопу и припи уз њене сапи.

„Кобила ће побећи...“, помисли Фолко. Знао је да су дивљи коњи веома неповерљиви и да не допуштају да им се човек приближи. На своје велико изненађење, Фолко опази да кобила није била уплашена. Она се чак неколико корака приближила дечаку. Затим застаде, посматрајући како јој прилази. „Лепотице моја“, рече Фолко. „Ти ме се не бојиш...“ Био је сада већ сасвим близу. Кобила испружи дугу белу главу њушећи дечака, као да хоће да обрсти праменове његове немирне косе. „Мир, лепотице...допусти ми да те милујем...“ Фолко је завукао прсте у свиласту гриву. Кобила је приклонила главу до дечаковог рамена. Али Фолко је желео да припитоми лепо ждребе. А оно је било исто толико дивље колико је његова мајка била кротка. Ждребе се непрестано ритало.”