Богдан Тирнанић (14. септембар 1941 — 16. јануар 2009) је био истакнути српски новинар, есејиста, публициста, филмски критичар и глумац.

Цитати уреди

„Страшно је бити мртав, страшно је убити, страшно је стајати над лешом убијеног рођака, али је најстрашније држати камеру. Некад се за филм говорило да је ´већи од живота´. Телевизија је већа од смрти.”


Југославија је, за нас Београђане, збиља обећана земља: јер, једино она, унутар својих граница, има сопствено иностранство, оно где се новине продају за ситнину, јавно, а не као кокаин, испод тезге, уз претњу дугогодишње робије. Каква је Подгорица Трст, таква смо ми Европа. Али, то није кривица људи који живе на обалама Мораче. И они се чудом чуде шта их је снашло. Ма, нека се чуде! Само да не буде рата. Где после да, у овим годинама, тражим ново иностранство?!”


„Не желим да ми лекције из демократије држе они који су били са Слобом и Миром 'на прст у дупе'. А таквих има у влади, код председника Коштунице, у медијима... Али, Хаџи Антић ми не држи лекције из демократије, он ми је понудио да радимо нови посао јер 5. октобар је био и прошао. Ако је Хаџи Антић учинио неки злочин, молим лепо, има бандера на Теразијама, ја ћу доћи да измакнем клупицу.”


„Садашње присталице СРС-а кажу себи: ако ја, као радник у фабрици кугличних лежаја, која је у стечају, не могу да имам хлеб за три динара, јер већ годинама нисам примио плату, неће га, вала, куповати ни они који имају 25 динара. Реално. Какви смо ми Французи, такав је и наш Шарл де Гол!”


„Све у свему, Србија ће ући у ЕУ као београдски пашалук или као независни Дорћол са Војом [Коштуницом] у улози председника две суседне улице.”