Борис Беговић (1956) је српски економиста и професор универзитета.

Цитати уреди

„Осим јако много реторике, [од Министарства за капиталне инвестиције] не очекујем ништа. И бићу срећан ако се то моје очекивање испуни. Ипак, већ само постављање нових директора јавних предузећа из ресора тог министарства показује колико штете може да се начини у кратком времену, тако да можда мој оптимизам да од тог министарства не треба да очекујем ништа, ипак, није на месту.”


„Не треба ми да идемо у Европу зато што нам тај одлазак гарантује да ћемо бити богатији, лепши, паметнији и шта све не обећавају они који нас воде у Европу. Приближавање ове земље неким основним европским вредностима, које многе европске владе не поштују, означава прогрес за ову земљу. И то не прогрес у неком апстрактном смислу него напредак у смислу повећања благостања, богатства и слободе избора.”


„Фискални савет [...] је упутио парламенту мишљење да не треба да се усвоји Закон о фискалној децентрализацији – то је онај чувени "Динкићев закон" који је омогућио УРС-у да пређе цензус. То је дно српске политике [...] Из тог разлога је ММФ овде потребан, зато што га не бирају српске политичке странке и на њега не могу да утичу.”


„Преговори у Бечу које је водио Марти Ахтисари као опуномоћеник генералног секретара УН били су фингирани. Основни задатак био је да ти преговори не успеју. Ахтисаријев план није резултат тих преговора, [...] он је једноставно наметнут. [...] Ахтисари је у једном тренутку рекао - мене не интересује компромис већ решење; он га је и донео. [...] То није неуобичајена дипломатска тактика - сетите се преговора о будућности СРЈ који су почели у јесен 2001. и трајали неколико месеци. Пошто две стране нису могле да се сагласе, дошао је Хавијер Солана и донео свој план.”


„Ја не бих помињао та имена, јер мислим да то не заслужују. Да будем отворен, зато што мислим да њихово економско образовање није довољно да се упуштају у оне расправе у које се упуштају. Тачка, што се њих тиче. Идемо даље.”