Бошњаци

• Стефан II Котроманић
  • „А томе су пристави и сведоци добри Бошњани и Усорани: први пристав и сведок Владислав Дабић са братијом, други сведок и пристав Ратко Шанта са братијом, Мркоје Шћитовљанин пристав и сведок са братијом; од Усоре пристав и сведок Прибислав Хлапотић са братијом, Стипоје Челничић сведок са братијом, Поручен Прибиславић сведок томе са братијом; од Доњих Краја Ратко Лужац сведок и пристав и његова пратња.” („Повеља упућена кнезовима Вуку и Павлу Вукославићу”, 1351)

• Дервиш-бег Љубовић
  • „То бијеше красно вријеме,-вријеме до заједничког рата противу турске царевине, кад се сви, а особито Срби-бошњаци и Херцеговци, ријешише да у борби „за крст часни и слободу златну” и послиједњу кап крви своје пролију.” („О стању Босне и Херцеговине”, 1895)

• Матица Српска
  • „А шта не би Срби Бошњаци и Бугари казати имали, кад би своју несрећу јавно оплакивати смјели.”(„Љетопис, Матица Српска”, str. 85, 1825)

• Радич Петровић
  • „Што науми Осман да учини, то не преуми. Свуче са себе господско одијело, што само богати Турци носе. И обуче на себе рухо, као што га носе Срби Бошњаци.” („Матица, Радич Петровић”, 1806)

• Адил Зулфикарпашић
  • „Бошњаштво је, за нас, и наша стварна и једина национална идентификација. Неки нам бошњаштво одричу, неки га побијају... Оно је пак старо као Босна, снажно као земља и остало је у душама великог броја њених синова.” („Проглас о бошњаштву”, 1963)
  • „Дакле, није то рат за слободу угрожених Срба и Хрвата, већ се ратује за Босну, која се може добити једино истребљењем и уништењем Бошњака.”
  • „Један народ који је посједовао осамдесет посто земље, који је имао велико богатство, наједанпут је законима о аграрној реформи претворен, може се рећи, у просјака.”

• Адмир Мухић

Коме су Бошњаци криви

Само зато што су Бошњаци

И да нису Бошњаци били

Би ли остали живи

Би ли њихови

Сада сузе лили (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014)

• „Након разговора с Мајком Хавом, нашом бошњачком и босанском хероином, нико, ама баш нико не може остати равнодушан. Убијеђен сам да било који честити инсан да се сусретне са том Мајком написат ће барем једну реченицу у свој дефтер: ’Данас сам се сусрео с мајком Хавом’, или ће уз фотографију овјековјечити њено име.” (интервју за Босњаци.нет, 19. 7. 2014, [хттп://босњаци.нет/прилог.пхп?пид=52916])
• Они су се Богу успротивили

И свему што је

Муслиманско

Бошњачко

Босанско

Свему што није зликовно

И свему што је

Нормално

И морално

И природно (одломак из књиге „Хава мајка Приједорчанка”, 2014)

• Алија Исаковић
  • „Неук и необавијештен човјек често брка појмове Бошњак, Босанац, Муслиман, Босански Муслиман, муслиман. То је претежно онај наш слој и сој који није развијао у себи никакве појмове о вјери и нацији. То је онај сој у којег нема појмова о опћем већ само о властитом.” (Бошњачки сабор; Сарајево, 27. септембар 1993)
  • „Није ондашњи Бошњак могао осјетити у католику Хрвату сународника, јер су их дијелиле вјера и држава. Није чудо што се ондашњи Бошњак муслиман није знао изразити о својој народности, кад он није знао разликовати ни вјеру од народности, па су му били истоветни појмови муслиман и Турчин.” (Бисерје, 1990, стр. 251)

• Алија Изетбеговић
  • „Чувајте и очувајте своју нацију и име Бошњак, вјеру и традицију. Губитак идентитета плаћа се ропством и понижењем.” (Говор у сарајевској Зетри, 2. 10. 2002)
  • „Нигдје, ни 1992, а касније још мање, није структура одбрамбених снага РБиХ била аналогна националној структури становништва. Могу рећи: нажалост, али чињенице су такве. Стање у том погледу јесте било нешто повољније у Сарајеву и Тузли, али ни у тим градовима пропорција није била ни приближно остварена. У другим крајевима однос је био 9:1 или неповољнији, а затим се даље погоршавао. Зашто? – Једно је сигурно: Ми их нисмо тјерали. И друго, Босну су одбранили Бошњаци, односно бошњачке јединице.”
  • „Потребно нам је јединство. Неки људи који воле говорити о цјеловитој Босни дијеле бошњачки народ. Не знам како се може разбијати јединство Бошњака и говорити о јединству Босне. Та два јединства су повезана.”
  • „...вјерујем да је снажан и освијешћен бошњачки народ кичма Босне и Херцеговине и, ако не једини, онда главни гарант опстанка БиХ, посебно у постојећој ситуацији агресивних великодржавних пројеката и са источне и са западне стране.” (Алија Изетбеговић: „Сам наш опстанак је наша побједа”)

• Андрија Качић Миошић

Кад си пјева пјесме од јунака,

највеће си пјева од Бошњака.

...и остали без броја јунаци,

витезови старином Бошњаци, ил' Бошњаци или Херцеговци... (Писма најпослидња од славне Босне)

• Антун Ханги
  • „Послије пада славнога некада Краљевства босанскога године 1463. под Османлијско господство, одрекоше се многи Бошњаци вјере својих отаца и приглише вјеру Мухамедову, ислам, те му и данас највјерније присташе.” („Живот и обичаји муслимана у Босни и Херцеговини”, 1899)

• Антун Кнежевић
  • „Гледамо на многе документе домаћих списатеља из прошлих вјекова, у којима се увијек спомиње наше право народно име Бошњак, а то су они разлози због којих се и ми, као њихови захвални и вијерни потомци зовемо славним именом Бошњак.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870)
  • „Ми њихову народност не презиремо, ми на њиха кривим оком не гледамо, ми никад нећемо занијекати, да нијесмо од југословенског племена, већ баш хоћемо, да свакоме јасно докажемо, да смо ми Бошњаци на првом степену тога славнога рода. Али увијек остајемо Бошњаци као што су нам били и прадједови и ништа друго. Дакле нек се добро огледају по земљи наша браћа, који толико стољећа у Босни и Херцеговини станују и живу, а хоће да су Срби или Хрвати. Нека ово лијепо проуче и промозгају.” (часопис „Босански пријатељ”, 1870)

• Бакир Изетбеговић
  • „Из тог града су систематски истјерани Бошњаци и Хрвати, а ви назовите то Блеибургом или некако другачије” (коментари на изјаве Фрање Комарице на отворењу Ферхадије, Бакир И. о злочинима над несрбима у Бањој Луци у рату ’92—’95, новинарима у Сарајеву 29. 5. 2016)

• Бартол Кашић
  • „Јере сваки чловик свога града говор и бесидење хвали, Херват, Далматин, Бошњак, Дубровчанин, Сербљин, и одлучује да у своме Ритуалу босански упише ричи без обзира да ли ће га остали разумјети.” (Бартол Кашић; предговор Ритуала; „Ритуал римски”, штампан у Риму 1640. године)

• Бенедикт Курипешић
  • „А „на великом надгробном споменику је исклесан натпис на српском језику и на српском писму са овим мислима: Ја, војвода Павловић од Радасел, господар и кнез ове земље, лежим овдје у овом гробу. Док сам био жив, не могаше ме турски цар ни јунаштвом, ни даровима, ни бојом, ни силом великом, ни потиснути ни побиједити из моје земље; још мање сам мислио да се одрекнем вјере. Бог ми је дао да сам Турке много пута побиједио. Хвала Богу и слава што сам увијек вјеровао и што и даље у хришћанској вјери напуштам своју земљу.”
  • „О његовим јуначким дјелима још много пјевају Бошњаци и Хрвати. На камену је истесан крст и натпис на српском језику и српским словима, са овим мислима (ријечима): ’Војводо Павловићу, господару мој, тебе љубљах за свога живота, вјерном службом служах твојој глави (служих теби). Сада лежим мртав под твојим ногама, јер хоћу и у земљи да сам ти вјеран слуга. То си ти заслужио, славни и јуначки кнеже, јер је твој мач за вјеру хришћанску посјекао многог Турчина.’” („Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију”, 1530 / Бенедикт Курипешић; Београд: Чигоја штампа, 2001 [Београд: Чигоја штампа]. 61. стр.; 21 цм. [Библиотека Репринт издања; 6], ИСБН 86-7558-004-5)
  • „Овдје су три народа. Прво су стари Бошњаци-католици, којима су Турци оставили вјеру. Друго су Срби (Сурффен) које зову власи, а ми их зовемо циганима или Мартолозима, јер се стално селе и имају немиран живот. Трећи народ су градски Муслимани. Они су пак већином из старина католички Бошњаци, који су прешли на Ислам. Има и нешто Влаха међу њима. Не воле села. Избјегавају села, и држе се града. Међу њима има и доста правих Турака.”
  • „Прво, Горња Босна није тако дивља и ватрена као Доња Босна. Има дугачке пашњаке и висоравни окружене голим брдима. Великих ораница нема много, осим њива у близини града Врхбосне (Сарајево). Становници земље су припадници два народа, а то су Срби и Турци. О њима је раније било речи. Срби имају своје свештенике и цркве по хришћанском обреду. А та три манастира, о којима сам говорио у описима од понедељка, петка и недеље, основао је грчки цар, познат као цар Стефан (Душан Силни). Али има највише Турака, који као војници примају од султана као неку плату коју зову тимар, у споменутој земљи, наиме од Пруске до града Врхбосне, гдје сједи Хусрефбегова паса или босански капетан. Они живе у својим дворовима (кардацима), и владају Србима врло тирански, као што је раније речено.” (Запис о Босни, 1531)

• Биљана Плавшић
  • „Ја бих више вољела да потпуно очистимо источну Босну од Муслимана.” (Плавшићева априла 1993, Свет, [хттпс://www.бхдани.ба/портал/архива-67-281/251/т25147.схтмл])

• Чедомир Јовановић
  • „То је из исте оне кухиње из које је сво зло овог нашег времена проистекло. То је омаложавање и дискриминација, једног дивног народа, који је увијек пружао несебичну и бескрајну подршку, у свему ономе што је било добро за Србију...На листи ЛДП, на нашој изборној листи је 30 кандидата бошњачке демократске заједнице Санџака, 12 жена...Ја мислим да је Бошњацима мјесто у српском парламенту.” (Јовановић о Бошњацима Санџака за ТВ Прва)

• Дарко Танасковић
  • „У старој хисторијској земљи Босни, старијој и од Србије и од Хрватске, живе Бошњаци и то им је једино одговарајуће народно име.”

• Доситеј Обрадовић
  • „Зашто би се, дакле, ми Србљи сумњавали у таковом и толико полезном и похвале достојном делу, прочим славним народом следовати? Није мања част света у којеј се славеносрпски језик употребљава него земља француска илити | инглеска; искључивши врло малу различност која се находи у изговарању, која се случава и свим другим језиком. Ко не зна да житељи чрногорски, далматски, херцеговски, босански, сервијски, хорватски (кромје мужа), славонијски, сремски, бачки и банатски осим Вла(х)а, једним истим језиком говоре? Говорећи за народе који у краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске следоватеље, не искључавајући ни саме Турке, Бошњаке и (Х)ерцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи. Они се зову Турци док Турци том земљом владају, а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били. За сав, дакле, српски род ја ћу” (ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ Обрадовић)

• Драган Чавић
  • „Ми смо силом добили Републику Српску. То је сад врло упитно како смо је добили пред самим војничким поразом?! То је најбоље рекао Данијел Север неки дан у Београду, а мени Жак Клајн прије 15 година: „Знате ви Срби, знате ли зашто сте добили Републику Српску? Зато што Запад на жели да у срцу Европе има исламску енклаву, да има Иран или Саудијску Арабију, јер оставити Бошњаке, муслимане у срцу Европе да имају чисту етничку државу је највећа опасност за Европу. То ми је Жак Клајн рекао прије 15 година. А Данијел Сервер, који је дио те администрације Клинтонове је то неки дан потврдио у Београду, причајући о референдуму за отцјепљење Републике Српске...” (емисија „Ћирилица”, ТВ Хаппy, 16. 5. 2016)

• Џемалудин Алић
  • „...Бошњаци се вјечно свађају, гложе, чак и туку да би се домогли мало више земље или какве неважне царске титуле или почасти. Међу Бошњацима хара завист, ниска народна свијест, подметање лажних обједа, удворништво, издаје, шуровање са сваким, с Турцима, Србима, Хрватима, Млечанима, Французима, Аустријанцима. А све то штети земљи Босни и њеном народу.” (Патарен)

• Џезар Ахмед-паша
  • „Везир има прегршт богатих хаљина и вриједног накита, али он носи све своје богатство са собом. Ја сам Бошњак, сирови и неуглађен војник, нисам навикао на дарове и пристојност, одгојен сам у војним логорима и ратовима. Немам лијепе униформе и фине шалове, али су моји војници бројни и добро плаћени. („Тхе Сцотс Магазине анд Единбургх Литерараy Мисцелланy”, 1814)

• Ђуро Дежелић

Чекај мало, чекај роде!

Док и теби згода дојде.

Бошњак једном устат мора,

тому пако сад је хора. („Драгољуб”, 1867)

• Емир Хаџихафизбеговић
  • „Док год се на борби бикова скупља 100.000 Бошњака, а само 50.000 11. јула у Сребреници, с тим народом нешто није уреду. Ево задатка за највећу бошњачку партију и ИЗБиХ: поучити дио свог народа да му бик не смије бити важнији од шехида.” (исказујући незадовољство на организовање кориде бикова и број посјетилаца у Чевљановићима, у односу на посјету меморијалном центру Поточари код Сребренице 2014)

• Енвер Имамовић
  • „Љиљан је био толико омиљен у средњовјековној Босни да су оновремени Бошњани себе поистовјећивали с тим цвијетом. Иако су сјећања и љубав Бошњака према љиљану временом били потиснути због хисторијских околности, нису никада сасвим изишли из њихове подсвијести.” (Дневни аваз, 9. 5. 2015, [хттп://www.аваз.ба/цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве?урл=цланак/176954/љиљан-и-правно-и-хисторијски-има-статус-симбола-дрзаве])

• Енвер Казаз
  • „Бошњачка националистичка елита колективни идентитет базира и конструира на неколико идеологемских фантазми: нарацији о крвносродничкој повезаности националне заједнице, есенцијалистичкој представи о бићу и души народа, демонизацији етничких сусједа као свеповијесних непријатеља, релативизацији бошњачке одговорности у повијести, ревизионистичком односу према повијести, релативизацији бошњачке партиципације у нацизму, нацистичким злочинима и јединицама, те подршци Хитлеровом систему, партиципирању у ендехазијској идеологији, учешћу у усташком покрету и злочинима тог покрета, гетоизацији бошњачког културног идентитета, антипросвјетитељству и антимодернизму, османофилији, исламоцентричном тумачењу свјетске повијести и политике, арабофилији, окцидентализму, херојскоцентричној идеализацији и митизацији османске прошлости у БиХ и улози бошњачких предака у њој, демонизацији комунистичке идеологије, социјализма и титоизма у СФРЈ, аутоколонизацији условљеној туркофилијом као културалном стратегијом која Турску настоји појмити као особену матицу за савремене Бошњаке, необеговској друштвеној фантазми, митоцентричној интерпретацији босанског средњовјековља ради теза о хиљадугодишњем државном континуитету БиХ и Бошњацима као темељном народу у БиХ, прекодирању антифашистичког наслијеђа итд. Нужно је напоменути да се и друга два етничка идентитета у БиХ на сличан или идентичан начин тумаче и конструирају од стране њихових националистичких елита.” (Архив алтернативне прошлости)

• Есад Дураковић
  • „У свом повијесном јучер Бошњаци су углавном били трагични протагонисти повијести. И данас су на повијесној вјетрометини, препуштени највећим дијелом самима себи. Иако не треба губити наду у помоћ добронамјерних људи из свијета, будућност Бошњака овисит ће, углавном, о степену њихове самосвијести.” (за Дневни аваз, 2. 12. 2006)

• Егертон Смит
  • „Бошњаци, заједно са Србима и Бугарима, су славенске расе и говоре дијалектом тог језика.” („Тхе Калеидосцопе: ор, Литерарy анд сциентифиц миррор”, 1829)

• Фахрудин Синановић

Има један Бошњак поваздан клања.

Има један клања само сабах и акшам. Иде он и на џуму.

Има један, тако каже, клања кад се сјети.

Има један клања само теравију.

Има један клања само од Бајрама до Бајрама.

Има један плахо се наљути кад му неко рекне да он није добар муслиман, па он томе овако одбруси: „Ти ћеш мени рећи да ја нисам муслиман. Откако знам за себе, ја сваки дан све три вакта клањам.”

Има један иде у џамију и клања само пред изборе.

Има један никад није у џамију униш’о, ни пред изборе ни послије избора.

Има један не клања и не иде у џамију, а, каже, волио би и да клања и да иде у џамију.

Има један завршио медресу, а као да и није.

Има један поваздан Аллаха спомиње, стално виче: субханаллах, елхамдулиллах и халали брате.

Има један па каже да ће у 70-ој години доћ’ тобе – кад све ишћејфи. Не зна, не зна худ, да сутра море умријети.

Има један па се наљути кад му неко каже да је новокомпоновани муслиман.

Има један имењак – само по имену муслиман.

Има један Бошњо па стално прича све најгоре о хоџама и хаџијама. Код хоџа и хаџија види трун неваљаштиње, а код себе и код других не види брдо поганлука.

Има један не клања, у џамију не иде, не пости, а за Бајрам увијек курбан коље.

Има један каже да је муслиман у души.

Има један сваке године цијели рамазан пости и клања, а ха прође рамазан, он престане клањат и почне пит.

Има један ишао на Ћабу, а боље да није.

Има један па му смета селам, јер је то арапска ријеч, а не смета му арапска нафта у ауту.

Има један према исламу се односи ко Срби према Дејтону: прима оно што њему годи, а не прима оно што му није по вољи.

Има један Бошњо стално иде у џамију, а са свима се свађа, са браћом и са комшијама ваздан се по судовима гања.

Има један стално и сваком вази и дерси, би реко инсан – муфтија, а он и не клања.

Има један па само гледа шта хоџе раде.

Има један па вели да неће у џамију кад види ко све иде.

Има један долази у џамију само да га ко види, а један други долази да види ко иде, а ко не иде у џамију.

Има један, каже, да има седамдесет глава и вратова, све би главе и вратове за дин дао. А опет, има један који вели да би погинуо за своју вјеру, али кад га викнеш да иде у џамију, он каже: „Е тај филм нећеш гледати.”

Има један вјерује у Бога, али не вјерује да има Џеннет и Џехеннем.

Има један скоро дошо тобе, па да му је сад да сви људи буду ко он.

Има један па му чисто криво кад неко дође тобе. Мало, мало па он томе набије на нос како је доскора и пио и свашта радио.

Има један више времена буде у кафани него у рођеној кући.

Има један, име му лијепо, муслиманско, а псује, неузубилах, Бога и џамију.

Има један па га стид што је муслиман.

Има један па каже да би све у животу био, само не би био хоџа или предсједник својима. („Има један Бошњак” из књиге „Кућа на два спрата плус поткровље”)

• Фатмир Алиспахић
  • „Ако би се Бошњаци дистанцирали од комунистичког сентимента, онако како су то учинили Словенци или Хрвати, довело би то до апсолутног русваја у дејтонском поретку, јер Бошњаци више не би допуштали да њима, у име југоносталгије, владају Срби и Хрвати.” (Сафф, број 322, 24. август 2012)
  • „Наша дјеца у нашим школама које су одбрањене шехидском крвљу не смију да уче о ономе што се догодило у Сребреници. Какав живот ми данас живимо ако наша дјеца и наша омладина одрастају далеко од истине о ономе што се нама догодило? Од нас се тражи да се помиримо са хапшењем Насера Орића, а ако то дозволимо бит ћемо вјечно затворен народ. Јел ово држава за коју су се борили бошњачки синови? Они су се борили да бх. дјеца уче бх. хисторију, да имају право на националну групу предмета, да буду слободни и због тога када говоримо о 20. годишњици геноцида над Бошњацима не можемо да не размотримо о томе колико смо слободни или поробљени.” (програм посљедњих оворамазанских дивана у организацији Културног центра Карнеол и Меџлиса исламске заједнице Зеница који су носили назив „Будимо Цвијет Сребренице”, 11. 7. 2015, Трг Алије Изетбеговића у Зеници)

• Ферид Мухић
  • „Прошло је вријеме када су други говорили Бошњацима ко су и шта су! Доста је било фрагментирања Бошњачког националног корпуса! Нека се нико више никада не усуди Бошњацима оспорити ни језик, ни име, ни идентитет! Данас су Бошњаци опет Бошњаци, за себе, за сусједе, за свијет! Урби ет орби! У Босни, и у дијаспори, приватно и официјално, појединачно и колективно, локално и глобално, регионално и универзално, данас и довијека, Бошњаци ће бити Бошњаци, ако Бог да!”
  • „Нека је сваком просто да буде оно што је себи изабрао! И у то нека му нико не дира! Бошњаци, халалите сваком од вас који је одлучио за себе рећи да није оно што јесте, него да јесте оно што није! И не дозволите никоме да вам каже да сте оно што нисте и да нисте оно што сте. Јер, ви нисте оно што нисте и јесте оно што сте: ви сте – Бошњаци!” (Бошњаци и оријентализам, 28. 4. 2010, Босњаци.нет, [хттп://www.босњаци.нет/прилог.пхп?пид=37686])

• Георгије Магарашевић
  • „Бошњаци живе између Дрине, Вербаса, Саве, Далмације, Хема, числом 450.000: исповјадају или Ислам; или су Римокатолици, или православни. („Љетопис матице српске”, први број, 1825. године, стр. 57)

• Хакија Зоранић
  • „Сва три народа, садашња конститутивна, у БиХ били су Бошњаци до 1862. године, од тад настаје расцјеп дјеловањем освајачких кругова из Београда и Загреба. Тај јединствени народ онда се раздијелио у три конститутивна народа.” (трибина Форума бошњачких интелектуалаца у Сарајеву, 15.10.2015 на тему „Етнички идентитет Бошњака” [хттп://www.фактор.ба/вијест/зораниц-сва-три-конститутивна-народа-били-су-босњаци-до-1862-године-212572])

• Халид Бешлић
  • „Бошњаци су везани за Босну. У том се контексту код њих национализам највише и испољава. Али то, заправо, и није национализам, већ више патриотизам. Судбина Босне везана је за Бошњаке и они су везани за њу. Проблеми Босне рефлектирају се и на њима. Појављују се фрустрације, па самим тим буде и национализма.” (Анкета „Постоји ли национализам међу Бошњацима”, Став, 5. 4. 2017, [хттп://став.ба/постоји-ли-национализам-меду-босњацима-халид-беслиц/])

• Хамдија Поздерац
  • „Не дају босанство, нуде муслиманство... Да прихватимо и то што нуде, макар и погрешно име али ћемо отворити процес.”

• Хазим Акмаџић
  • „Ако Бог да имам нијет написати моју верзију „Ћуприје на Дрини” гдје ћу оповргнути све оне предрасуде о Бошњацима да су прљави, мали, смрдљиви, глупи итд., које је створио Иво Андрић. Нажалост, велике су хисторијске личности попут Ђерзелеза Алије оцрњене у том роману и да ми још никад нисмо успјели „скинут блато” са њих.” (13. јуни 2006. за Босњаци.нет)
  • „Бош­ња­ни то­ком дру­ге по­ло­ви­це 15. и у 16. сто­ље­ћу при­хва­та­ју ислам дра­го­во­љно и све до по­чет­ка 18. сто­ље­ћа Бо­сна, прво као сан­џак, ка­сни­је као ела­јет, до­жив­ља­ва под осман­ском упра­вом свој пу­ни по­ли­ти­чки, вјер­ски, еко­ном­ски и кул­тур­ни про­спе­ри­тет. Ко­ли­ко год се не­ко не сла­гао с овим, чи­ње­ни­це то пот­врђу­ју. У по­ли­ти­чком сми­слу Бо­сна је ста­бил­на, а ни­је ли Иса-бег уда­рио те­ме­ље да­наш­њем Са­ра­је­ву? Га­зи Ху­срев-бег то нас­тав­ља из­гра­дњом ни­за мо­ну­мен­тал­них гра­ђе­ви­на. У Бо­сни су та­да успос­тав­ље­не ре­ги­је ко­је су све до агре­си­је на БиХ 1992. го­ди­не фун­кци­они­ра­ле на еко­ном­ским, адми­нис­тра­ти­вним и кул­тур­ним, а не етни­чким прин­ци­пи­ма. Те­ме­ље тим ре­ги­ја­ма пос­та­вио је Иса-бег, ра­звио их Ху­срев-бег и то се по­ка­за­ло фун­кци­онал­ним. Босански језик био је је­дан од че­ти­ри слу­жбе­на и ра­вно­пра­вна је­зи­ка на Пор­ти, а ме­ни тај је­зик да­нас не­ко же­ли да оспо­ри! Или, мој на­род не­ко на­зи­ва не­пи­сме­ним, а при том за­бо­рав­ља чи­ње­ни­цу да су љу­ди по­ред бо­сан­ског у Бо­сни та­да го­во­ри­ли и пи­са­ли на тур­ском, арап­ском и пер­зиј­ском је­зи­ку.” (за дневне новине „Сан”, 4. децембар 2007)

• Хусеин Чишић
  • „И данас када нам се стално сугерира да је наша ужа домовина једнакоправна с осталим федералним јединицама, а ми Бошњаци са осталим народма Југославије, а ето нам ни сад није дозвољено да се правим именом својим зовемо. Нашем човјеку се не дају писати ни Бошњаком ни Југословеном, а ето, када се по невољи каже да је муслиман, онда то пасира ваљда зато што је то колективни назив за 300 милиона људи разбацаних на 5 континената.”
  • „Једна од најизразитијих карактерних црта наших пређа, наших старих Бошњана најстаријега, као и старијега доба, била је једна врста отмјене нетрпељивости према свему што није њихово. Ни само вријеме, ни све оне фазе политичког живота, кроз које се, тијеком времена, невољно промицаху није достојало, да ту црту у њиховом карактеру измјени. Они су овијек остали и остајали дослиједни само себи.”
  • „Ми Бошњаци нијесмо ничија прћија и никоме нећемо признати право да нас цијепа и дарива као теглећу марву. Али још једном имам да примјетим да изводе нашег уваженог г. Министра без лиснице, а то је да ни мало од нас није пожељно да нас у питањима ове врсте називају браћом муслиманима, јер то овдје не желимо да будемо. Ми ћемо убудуће наступати као такови само у вјерско просвјетним питањима, а овдје смо само Бошњаци и ништа друго. (одговор Министру без лиснице, др. Бариши Смољану, у Мостару, 19. новембра 1939)

• Хусеин Кавазовић
  • „Не знам шта ће бити у будућности, али знам шта се сада дешава. Ми имамо крајеве гдје се негира босански језик, имамо крајеве гдје се Бошњацима не дозвољава запослење, на сваки начин им се отежава живот.” (интервју за Н1 Прессинг, 6. 6. 2016)

• Хусеин-капетан Градашчевић
  • „Ефенди, они су моја браћа по крви, језику и повијести.” (Капетан одговара на питање о Бошњацима католичке вјероисповијести „Свијетли Хусеин-беже, зашто градиш католицима толике конаке, толике чардаке по Босни, тврдом вилајету?”, „Повијест царства Османова”, Истанбул 1904, Садразам Хаџимурели)
  • „Има Босне, беглербеже и Бошњака у њој! Били су прије вас и ако Бог да, бити ће и послије вас!” – 1831. (у разговору са Османским беглербегом, када му је Османски беглербег рекао: „Нема више Босне, а неће бити ни Бошњака, Хусеине... Гинеш за државу која никад није постојала нити ће.”)
  • „Отпуштени робе! Буди сретан да можеш јести оно мало хране што имаш пред собом; ја сам своје чиније већ изврнуо и не требам твога посредства код великога везира. Баш за тога цара нећу да знам код кога се ти желиш за ме заузети. Да те дочекам, готов сам у свако доба и на сваком мјесту; моја је сабља сјекла прије него је твоја кована. Змај од Босне.” (одговор на писмо турском вазалу, односно новопеченом кнезу младе српске кнежевине, Милошу Обреновићу, гдје Хусеин покушава скренути пажњу да су Бошњаци у Босни аутохтони народ)

• Хусеин Токић
  • „Босне има онолико,колико и на колико простора у њој има Бошњака. Самопроглашени Срби и Хрвати у Босни за рачун сусједних држава млађи су од једног ’века’ или стољећа. Већини њих још није јасно да Босна није Југославија. Они то (не)знају или им је хисторијска лаж духовна храна. Дошло је вријеме да Бошњаци то (са)знају а и вјерују себи и у себе. Знати а невјеровати у могућа догађања у Босни је равно властитој погибељи. Његошева ’(анти)фашистичка’ СХЦ инверзија ’што је гајила змије у њедрима’ добија босански превод ’чије змије у чијим њедрима’. СХ политика се коначно од 1990. г. спрам Босне показује као ’змијски окот’ у њеном темељу. Засијани антибосански национални коров из сусједства у комшилук је стратешки циљ уништења и нестанак Босне и Бошњака. Тражити само одговор на питање рјешења бошњачког опстанка под хришћанском заставом ЕУ, (што симболизује 12 апостола), без колективне стратегије колективног и личног преиспитивања према ’државотворном’ бошњанском корову; је посљедњи национални луксуз пред изгон из бошњачких енклава...” (Хусеин Токић; Југословенство је СХ агресија, ОФФ-СЕТ Тузла,2011)

• Ибрахим Османбашић

Мој је народ највећи пјесник!

поји посљедњи турски класик

поносни Бошњак – Херсеки Ариф Хикмет

у Истанбулу што је основао „Друштво пјесника”

окупивши савремене великане стиха

уградивши занос душе и надахнуће срца

у знаменити турски Парнос

преселивши на бољи свијет

у граду на Босфору

у граду што спаја Европу и Азију

у граду дивних џамија

у граду чаробних мостова

у граду гдје је цивилизација

исписала поруке човјечанству

у два времена за треће. (6. строфа из пјесме „Мој је народ највећи пјесник”, у сјећање на Арифа Хикмет-бега Ризванбеговића–Сточевића, 8. 4. 2016, Сарајево)

• Ибрахим Пашић
  • „У средњовјековној Босни Власи су се помијешали с остацима илиро-романског, готског и трачког становништва, које се за вријеме славенских насељавања повукло у планине. Углавном су се бавили сточарством и трговином. У периоду развијеног феудализма интегрирали су се у потпуности у босанско друштво, и на овом и на оном свијету, прихватајући од Добрих Бошњана босански језик и меморијалну културу подизања стећака изнад својих гробова.” (магазин „СТАВ”, 3. 6. 2016, [хттп://фактор.ба/став-хисторија-и-поријекло-босанских-влаха-милорад-додик-александар-вуциц-војислав-сесељ-и-мате-бобан-поријеклом-су-босански-власи/])

• Илија Гарашанин
  • „Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства.” („Начертаније”, 1844)

• Исмаил Палић
  • „Босанским језиком изворно говоре Бошњаци, Црногорци, Хрвати и Срби те припадници других народа и мањина. Они који босански језик сужавају и своде само на Бошњаке чине велику штету томе језику.” (интервју са Селманом Селхановићем за Препород, 31. август 2015, [хттп://www.препород.цом/индеx.пхп/друство/интервју/2314-палиц-босански-језик-данас-је-јаци-него-икад])

• Иван Гундулић

„На коњијех све Бошњаци

сјаху свијетло одјевени,

заточници хрли и јаци,

коњаници све храбрени.”

• Иван Кукуљевић Сакцински
  • „Исти папа допушта Бошњаком на молбу краља Стјепана Томашевића, да могу светковати дан св. Григорја, ког Бошњаци за свог заштитника држе.” („Аркив за повјестницу југославенску”, 1851)

„...Ил је славска домовина

стан поморског Далматина?

Горљивог ил Харвата?

Ил Сарбскога његовог брата?

Ту стран зове Славјан свом

Ал је ширји Славски дом!

Ил је Славска домовина

Там где и зибка Славјанина

где с Бошњаком Бугар плаче

Царногорац оштри маче…?” („Славјанска домовина”, 1847)

• Иван Фрањо Јукић
  • „Босна је једина турска држава, која је чиста сасвим остала од турског језика, како по селима тако по варошима, други се језик осим босанског и не говори, највећа турска господа само онда турски говоре, када су код везира.” (Земљопис и повијестница Босне, 1851)
  • „Ми Бошњаци њекад славни народ сад једва да смо живи нас само као оченуту главу од стабла славјанског гледају приатељи науках и жале нас.... Вриме је да се и пробудимо од дуговичне немарности; дајте пехар, те царпите из студенца помње мудрост, и наук; настојте да најпред наша серца очистимо од предсудах, фатајмо за књиге и часописе, видимо што су други урадили, те и ми иста средства попримимо, да наш народ прости из тминах незнанства на свитлост истине изведмо.” (током револуције у Хабсбуршкој монархији из 1848. године)
  • „У Босни постоји само један народ а то су Бошњаци са жидовским, ромском и „низамском” мањином (странци), те Каравласима, који су некада давно дошли из Србије.” („Земљопис и повиестница Босне”, 1851)

• Иво Банац
  • „На питање [Да ли је БиХ била повијесно хрватска земља до турске окупације? – оп.а] се не може одговорити јер је анахроно. Модерне националне категорије – Хрвати, Срби, Бошњаци итд. – нису постојале у средњем вијеку. Зато име Босна и етнониме добри Бошњани (наравно не у модерном националном смислу, него у средњовјековном сталешком) треба узети врло озбиљно. У теорији је постојала могућност развоја модерне босанске нације. То се није догодило. (...) Укратко, средњовјековни босански краљеви нису били ни Срби ни Хрвати. Босна (а не БиХ) није до турске окупације била ’хрватска земља’, међу осталим разлозима што ни ’хрватске земље’ није било, а њоме сасвим сигурно до 1463. нису владали хрватски владари, у етничком смислу. Додуше, угарски краљеви, који су Босну сматрали дијелом угарског краљевства били су у династичком смислу и хрватски краљеви. И, на крају, БиХ није хрватско Косово. Хвала Богу.” (Банац за [хттп://www.слободнаевропа.орг/форум/149.хтмл Радио Слободна Европа], 31. август 2007)

• Јако Балтић
  • „Ове године уведе Осман-паша везир, штампу србску у Босни. Прва поче штампати „Босански виестник”, с једне турски с друге србски, језик неуреден с којим Бошњаци онако не говоре.” („Годишњак од догађаја црквених, свиетских и промине вримена у Босни”, стр. 342)

• Јосип Броз Тито
  • „Људе треба пустити па нека ако хоће буду национално неопредијељени грађани Југославије. Нека тај човјек буде Босанац, Херцеговац. Вани вас и не зову другачије него именом Босанац, па био то Муслиман, Србин или Хрват.” (Тито у разговору са Хамдијом Поздерцем о уставним промјенама 1971. године)

• Јосип Пејаковић
  • „А чињеница је да данас нема веће биједе него бити Хрват, Србин ил’ Муслиман – већу срамоту сами себи нисмо могли приредити и требат ће нам године да ту љагу сперемо са себе.” (Пејаковић 1993)

• Јосип Смодлака
  • „Сви који беху подложни баном хрватским зову се именом Хрвати, ван граница старе хрватске и српске државе он не налази ни Срба ни Хрвата. То нарочито важи за Босну у којој он познаје само Бошњаке.” (Хаџијахић: 1974, из дјела „Југословенски национализам 18. вијека”)

• Јуније Палмотић
  • „Од славнијех смо теби Слава и од Бошњака ми послани.” („Павлимир”, 1632)

• Људевит Гај
  • „Бошњаци живу између Дрине, Врбаса, Саве, Далмације и Хема, бројем 450000, дијелећи се на исламски, то јест турски, и затим на римски и грчки вјерозакон.” (Људевит Гај, „Наш Народ” Даница 1835. г.)
  • „Може се узети да је Бошњак као и други Серби.”
  • „Сербско племе поноси се и слави се са своје храбрости, али чини се, да су Бошњаци у старо вриеме уступали у том обзиру осталим Сербима.” („Царко-краљевске службене новине”, 1859)

• Марко Марулић

Бој су били ш њими Харвати, Бошњаци,

Гарци тер Латини, Сарбли тер Пољаци. („Молитва супротива Турком” пјесме Марка Марулића, 1869)

• Марко Вешовић
  • „Нажалост, стварност коју моје очи виде и уши слушају мени казује да БиХ као држава не постоји. Тачно је да су се Бошњаци одбранили, чак морам признати да је моје поштовање за тај народ, послије рата, много веће но прије рата, јер кад се сјетим које су силе биле зинуле да их прогутају, а ипак их нису прогутале, не могу а да им не честитам на снази, виталној, моралној, духовној и свакој. Бошњаци јесу одбранили себе, али, на жалост, нису одбранили БиХ, јер то и нису ни могли.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005)
  • „Нешто бих рекао о окружењу у којем живе босански муслимани. Недавни рат ми је открио чињеницу која ме запањила: да су босански муслимани окружени својим – природним непријатељима! Рећи ћете: па нису ваљда сви кршћани или хришћани природни непријатељи муслимана? Разумије се да нису. Они су само материјал од којих политика лако, чак и прелако, бојим се, може направити природне непријатеље муслимана. Ако је то урадила јуче, то може урадити и сутра.” (Радио Слободна Европа, фебруар 2005)

• Матија Мажуранић
  • „Бошњаци и Осмалие, прем да су Мухамедовци и једни и други опет се мрзе страшно као права небратја.” (1840)

• Мидхат Ајановић
  • „Треба ли доказивати да је право сваког народа да сам себе зове како хоће? И да име Бошњак није нико измислио, да је оно ту стољећима, да су нам га били отели српски (”југословенски”) окупатори да би нас свели само на вјерску заједницу, а не на повијесне баштинике босанске земље и државе… Ником више никада ништа не треба да доказујемо. Поготово не монструмима који су планирали и реализовали холокауст над овим народом. Једноставно, од сада па заувијек, ми смо Бошњаци! Као што смо и муслимани. При томе ће нас обрадовати сваки католик или православац које се национално осјећа Бошњаком.” (за Љиљан, 1993. године)

• Михајло Антријалски
  • „И Хрват и Босанац(Boσναίς) нека буду уписани у таблице Ромеја.” (1167)

• Миленко Филиповић
  • „Ниједан од три православна стариначка рода није остао на првобитном мјесту. Сем једнога, они управо и не знају гдје су наприје стајали, али сами истичу, а тако и сматрају и сви остали, да су „Бошњаци”. И презимена су им особита: Росандић, Маркановић и Мацан.” (односи се на становнике села Бошњак у општини Жабари)

• Милош Обреновић
  • „Ако Бошњаци не би на то пристали, нека не забораве да је султан врховни владар и српске кнежевине, пак би могао њезин кнез по својој дужности устати на обрану падише проти Бошњацима.” (Обреновић је једном приликом написао писмо Хусеин-капетану гдје му пише да одустане од својих намјера против султана)

• Моша Пијаде
  • „Очигледно је, без икакве дискусије, да израз ’муслиман’ означава припадност одређеној муслиманској вјероисповијести и да нема никакве везе са питањем народности... И доиста нема никаква разлога да се вјерска ознака ’муслиман’ и даље везује за одређивање народност... По рјешењу које је најзад усвојено биће у предстојећем попису ознака ’муслиман’ растављена од одређења народности. Лица југославенског поријекла, која нису ближе национално опредијељена, уписују ’Југославен неопредијељен’, док остала национално неопредијељена лица уписују ’национално неопредељен’... Ово је рјешење свакако једино правилно и тачно. Нико није никада стављао у сумњу да су муслимани у Босни, Херцеговини, Санџаку југославенског поријекла, етички дио југославенске заједнице.” (Пијаде при попису становништва 1953. године, на питање „Да ли ће се у питању муслимана поступати као 1948. године или другачије?”)

• Муамер Зукорлић
  • „Ма колико пута Дрина била крвава, ма колико била валовита и ма колико била хладна и дубока – сва је ситна за наше национално јединство! Ми смо један народ: Бошњаци Босне, Санџака, Косова, Црне Горе, Македоније...”
  • „Многи су нас звали, питали, тражили савјет и одговор на питање зашто Бошњаке неко зове у Турке. Наравно да је позвао Бошњаке, јер овдје не постоји ниједан Турчин, чак ни статистички.” (негодовање на позиве појединих новопазарских медија да се Бошњаци у Санџаку изјасне као Турци, Тањуг, 17.08.2015)
  • „Ми Бошњаци смо задњи народ који се било коме мора правдати! И нећемо се правдати. Чим се почнемо правдати, криви смо.”
  • „Српском народу нису опасност бошњачки, ни турски, ни албански народ. Српском народу су опасност они сами, односно њихове политичке и интелектуалне вође... Ми говоримо истину, а истина ником није опасност.”

• Мухамед Филиповић
  • „Ми имамо наше хисторијско и етничко, односно национално име, које у новијој терминологији гласи Бошњаци. Томе није потребан никакав додатак. Прво, нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога. Прије нашег прихватања ислама ми смо били Бошњани. Османлије су нас називале Бошњак, па смо ми временом преузели тај назив, што је исто што и Бошњанин. Ми имамо наслијеђе и у старој босанској држави и носиоци смо њене државности од најранијих времена. Ми нисмо мијењали своју домовину, то је одувијек била Босна, али смо промијенили вјеру и наши су преци одабрали вјеру која им је више одговарала. Нарочито након што су католици тешко прогонили припаднике Цркве босанске, па је било мало људи које су коптирали за католичанство, након свирепих католичких прогона којима су крстјани Босне били изложени за вријеме владавине два задња краља босанска. Треба обратити пажњу колико католици или данашњи Хрвати желе да ограниче Босну на задње католичке владаре, па и краљицу Катарину, за коју сасвим лажно тврде да је била Хрватица, јер је била католичке вјере. Што се тиче наших католика и православаца, који су данас Срби и Хрвати, будите увјерени да су они све до средине 19. вијека били Бошњаци православци или католици, а да су под утицајем пропаганде из Србије и Хрватске почели узимати до тада овдје непознато национално име Хрвати или Срби. Постоји безброј доказа за то, мада носиоци данашњег агресивног српског и хрватског национализма у БиХ то никако не желе признати. Они, а с њима и многи „објективни” хисторичари, желе доказивати како је Босна одувијек била католичка, а то би онда требало да значи хрватска или православна, а то онда значи хрватска или српска земља. То је највећа неистина која се полако провлачи кроз књиге и уџбенике, што је могуће у данашњем хаотичном стању у нашој држави, која је без владе и било какве одговорне политике и у којој проблеме образовања науке и културе воде некомпетентни људи.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима)
  • „...нису сви муслимани Бошњаци, нити су сви Бошњаци нужним начином муслимани. То што неки наш народ називају Бошњаци-Муслимани је остатак прошлости и показује да они нису рашчистили са националним идентитетом нашег народа и да га лимитирају само на вријеме од кад смо ми постали муслимани, као да смо ми везани за Босну отада, а раније смо били нешто друго. Ништа горе од тога.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа о Бошњацима, босанским Хрватима и Србима)
  • „Њихова мржња је ствар одгоја. Онај који се од малена одгаја да је Турчин-муслиман, главни непријатељ, да га је оправдано убити и да га треба мрзити, не може а да не мрзи нас муслимане, јер нас идентифицира са Турцима. Та је мржња дио вјерског и националног одгоја код Срба и Хрвата. Мене радује што ми не болујемо од те болести и надам се да ће нас зараза мржње мимоићи, јер она на крају убија оног ко је у себи носи.” – октобар 2005. за Радио Слободна Европа о српској и хрватској мржњи према Бошњацима.
  • „Они желе да и ми пристанемо на национализирање нашег језика, јер би то онда оправдало њихово тјерање свих Срба и Хрвата да говоре језик којег им они пропишу. То што они чине нема везе ни са науком, ни са поштењем, ни са интересима тих људи и наше земље.” (октобар 2005. за Радио Слободна Европа одговарајући на питање: „Због чега српски и хрватски лингвисти намећу Бошњацима да свој језик којег одувијек зову босанским, престану тако називати и да га преименују у бошњачки”)
  • „Проблем је у томе што се 200.000 побијених Бошњака (од тога најмање 85% цивила), и око милион прогнаних и расељених Бошњака и Хрвата изједначава са ипак минорним бројем жртава које је имало српско становништво у БиХ (од укупног броја српских жртава у БиХ обрнуто пропорционало бошњачким жртвама – 85% су били војници или они из паравојних састава).”

• Муса Ћазим Ћатић

Ја сам Бошњак – дичан јунак:

Вјеран светом дому своме,

Вјеран слави својих дједа

И народу Босанскоме!

Његов понос на мом срцу

Ко аманет свети стоји;

Понос који нигдје не да,

да се Бошњак лава боји! ...

Мајка ме је Бошњакиња

Заклињала својим млијеком,

За част ове часне груде,

Да прољевам крвцу р’јеком;

Да јој служим, кошто служи

Роб својега господара,

Да је браним од душманских

Бојних копља и ханџара!

На твој позив, ево с’ мачем

На мејдан ти ступам смјело:

У поганој Твојој крви,

Да тријумфа везем дјело.

С’ Твојом крви да сапирем

Црну љагу с’ рода свога,

Црну љагу – што ј’ родио

Издајицу проклетога!

Издајицу успомени

Својих дјела славе старе,

Што се дрзн’о блатном руком,

Да светиње њене таре!

Ал’ што рекох о мејдану? ...

Не, никада с’хрђом таком:

Бошњак јунак бојни мејдан

Д’јели само са јунаком!

А Ти сакри мрско лице

Испред св’јета цијелога:

У подземље мрачно бјежи,

Издајицо рода свога!

Јер над Тобом родног неба

Златног сунца плачу зраке,

Плаче јасна мјесечина

И трептање звјезде сваке,

Плаче сваки земни атом,

На ког Твоја нога стане;

Свака травка теби кличе:

Издајица, нек пропане!

Сакри лице издајицо,

Нек не пљују људи на Те,

А знај И то: Издајицу

И под земљом клетве прате! („Ја сам Бошњак”)

• Мустафа Церић
  • „Чини ми се да аутентични Бошњак мисли о себи да је Бошњак зато што га антитурчин ставља у ту ситуацију. Наиме, националну дефиницију Бошњака до сада су правили њихови прогонитељи, који су их често убијали. Бошњаци који су отуђени од бошњачке традиције прихватају ту самодефиницију. Асимилирани Бошњаци чак прихватају и пејоративну вриједност коју им антитурци уносе у дефиницију њихове нације и зато настоје да се извуку из бошњачког националног идентитета. Бошњаци националисти, на другој страни, то што им антитурци, као антисемити, намећу као срамоту, претварају у свој понос. Али ни асимиларисти ни националисти не могу досегнути идентитет класичног „бошњаштва”, који се темељи на кур'анској доктрини о „народу који промиче добро и сузбија зло, па је зато најбољи народ у повијести”. Једино таква дефиниција омогућава Бошњацима да се издигну изнад мишљења других о њима. За Бошњаке треба да буде најважније шта о њима Бог „мисли”. Тај Божији суд много је издашнији него било које бошњачко самовредновање и много блажи него било која бошњачка самомржња.” ([хттп://www.дневниаваз.ба/догадјаји/интервју/јунаци-данас-нису-они-који-знају-водити-рат Дневни аваз], 12. октобар 2007, одговарајући на питање о аутентичном Бошњаку)
  • „Геноцид прије двадесет година је завршен. Али, опасност од новог геноцида није завршен. Стога, сви Бошњаци свијета морају знати да им је света обавеза да ураде све што је у њиховој моћи да се оспособе за одбрану од могућег новог геноцида.” (обраћање на комеморацији ИЗ у Финској у поводу двадесете годишњице од српско-црногорског геноцида над Бошњацима у Сребреници и цијелој БиХ)

• Мустафа Мемић
  • „Од средине XИX стољећа од када су се јављали национални покрети Срба и Хрвата, водила се перманентна борба међу овим националним покретима да присвоје што веће дијелове босанских територија и да се босански језик укине. Од тада почиње процес босанских православаца и босанских католика да се они третирају национално као Срби и Хрвати, иако су до тада сви били Бошњаци... Тај процес се путем националистичких пропаганди даље развијао да он данас представља основну сметњу развоја ових простора као јединствене, географске и економске цјелине.”

• Неџад Ибришимовић
  • „Ја сам Бошњак, моја земља је Босна, а званично јој је име Босна и Херцеговина, границе Босне осјећам као границе сопствене коже.” („Границе сопствене коже”, јуни 1993)
  • „То што сам Бошњак, то је дар мојих предака и мога народа, то што сам Босанац то је дар моје земље, а што сам муслиман то је дар Аллаха Узвишенога и све троје сам на неки начин у себи затекао.” („Рухани и шејтани инспирација”)

• Неџад Латић
  • „Ми Бошњаци никако да се окајмачимо.”

• Новак Килибарда
  • „Вјерујте, до средине 19. вијека у Босни, нити је било Срба, ни Хрвата, све су били Бошњаци, једни с три прста, једни с четири, једни клањају.” (нтвМонтена, емисија емитована 22. 2. 2012)

• Павло Остовић
  • „Ви сте Бошњаци, али сте занемарили своју предтурску историју. Ако ви нећете ту историју као своју, онда ће Срби и Хрвати рећи да је њихова.” (за вријеме И свјетског рата)

• Петар Кочић
  • „Данас не мереш видјети у свијета жировине и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина мало шашаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!...” („Јазавац пред судом”, 1904)

• Питер Мас
  • „Бити 1992. године Муслиман или Хрват у Бањој Луци, било је једнако страшно као бити Јеврејин у Берлину 1942. Не шалим се. Људи који су имали несрећу да буду заточени у Бањој Луци, молили су Бога да Америка над њима својим борбеним авионима Ф-16 изврши еутаназију.” (Љуби ближњега свога)

• Радован Караџић
  • „Ово није добро што ви радите. Ово је пут на који ви хоћете да изведете Босну и Херцеговину на иста она аутострада пакла и страдања којом су пошле Словенија и Хрватска. Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ можда у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рата овдје ...” (из Караџићевог говора пред Босанским парламентом 4. марта 1992. године)

• Петар Охмучевић
  • „Ја, Петар, истије Охмућевића, по старини Бошњанин, а ради неповољног разумирја и погубе Босанске,пришашћах његовијех старијех – сад је Дубровчанин,који за милост његове старе господе сложи и постави ово родословље,за славу Босанску и свакога вриднога Бошњанина,доколе Бог допусти и његова света воља изврши.” (Писано лита Христова на 1482)

• Поп Дукљанин
  • „И учинише краљем на мисто његово Цепимира. И пријам краљевство посла по бана свога и похиташе многе Бошњане, ки биху били узрок смрти краља оца његова.” („Љетопис Попа Дуклањина”, 20. поглавље, из 12. стољећа)

• Предраг Матвејевић
  • То показује неинформираност западног свијета, али и једну опасну тенденцију запада да сав ислам стави под једну капу. То Бошњаке, муслимане из Босне, нажалост, може скупо коштати. Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу. (одговарајући на питање о импутирању тероризма и фундаментализма Бошњацима; [хттп://www.аваз.ба/абсолутенм/анмвиеwер.асп?а=19962&з=9&исасп= Интервју за Дневни аваз 2. јануар 2007])

• Предраг Матвејевић
  • „...Европа треба знати да то нису никакви терористи и фундаменталисти. Они су Европљани и имају свој европски идентитет. Узмите књиге од Мака Диздара до мог пријатеља Авде Сидрана. То су европски писци, пјесници... Бошњаке често провоцирају причом о терористима и фундаментализму, али одољели су они и горим стварима. Мислим да је право лице муслимана у Босни показао и реису-л-улема др. Мустафа еф. Церић чија је Декларација европских муслимана јако добро примљена у Италији. Заиста у Риму нису очекивали да ће чути великог муфтију Босне да каже да се муслимани требају борити против антисемитизма, али и да се заједно с Јеврејима требају борити и против исламофобије која захвата Европу.” (одговор из интервјуа са новинаром Фаруком Велеом, на сугерисање о томе да се Бошњаци настоје приказати фундаменталистима и терористима)

• Сафвет-бег Башагић

„Шта је Бошњак? Једна мала грана

Великога стабла Славијана,

Кога име у прочељу пише

Повијесницу јуначких мејдана.

Шта је Бошњак? Једно име славно

Које свијет познаје одавно,

Које Беч и Будим потресаше

И Цариград и Косово равно.

Шта је Бошњак? То племе витешко

Кога вила простираше крила,

С Дурмитором до Карпатских гора,

Са Балкана до сињега мора

Шта је Бошњак? Један народ мали

Који међ два свијета стајаше,

Који силе европскије силах,

И крижарске војне разбијаше.

Шта је Бошњак? Кумче Даворова,

Чедо славне – алкрваве среће,

Десет пута – не једном умријеће

Ал Бошњаштва одрећи се неће!” (пјесма Бошњак, 1894)

„Знаш Бошњаче, није давно било

Свег' ми св'јета нема петнаест љета

Кад у нашој Босни поноситој

И јуначкој земљи Херцеговој

Од Требиња то Бродскијех врата

Није било Срба ни Хрвата

А данас се кроз своје хире

Оба странца ко у своме шире

Оба су нас госта салетила

Да нам отму најсветије благо

Наше има поносно и драго.” (Пјесма Бошњаку, лист „Бошњак” у издању од 2. 7. 1891, аутор Сафвет-бег Башагић)

• Сефер Халиловић
  • „Срби и Хрвати, заједно са Бошњацима и заједно са припадницима АРБиХ и ХВО-а залагали су се и бранили РБиХ од агресора. ХВО Мате Бобана и ВРС Ратка Младића и Радована Караџића су се борили за етнички чисте дијелове БиХ које ће у неком погодном тренутку припојити сусједним државама. Као што видите, ја нисам дијелио припаднике босанских народа по националном кључу, већ по циљевима за које се боре.” (Радио Слободна Европа, 25. август 2006)

• Сејфудин Токић
  • „Бошњаци у јачању и изградњи државе Босне и Херцеговине немају више времена чекати да је Срби заволе.” (из књиге „Нова Бошњачка политика – Битно је бити Бошњак”, 2015)
  • „Манипулацијом у обради пописаног материјала покушава се преко 300 000 пописаних Бошњака који су избјегли смрт у геноциду и стравичним злочинима избјеглиштвом искључити из структуре становништва БиХ... Никада и нико у име бошњачког народа не смије пристати на то, јер би то било учешће у новом геноциду, након геноцида 92-95.” (исказује незадовољство поводом захтјева једног од чланова централног пописног бироа да се преко 120 000 Бошњака избрише са пописница, у Бањој Луци и Сарајеву, 9. 4. 2016)
  • „Резултати пописа становништва у БиХ били су познати недуго након што је попис проведен, а када су подаци убачени у базе, почело се трагати за модалитетима брисања Бошњака.” (на конференцији за новинаре поводом необјављивања резултата пописа становништва у БиХ, Анадолу Агенцy (АА), 3. 6. 2015)
  • „Судбина Босне је у рукама Бошњака.” (Трибина Бошњачког покрета за равноправност народа, конференцијска сала Нове градске Вали Рецеп Yазициоглу џамије у Маглају, 12. 6. 2015)

• Смаил Грбо
  • „Бошњаци су катилима увијек показивали врат умјесто зубе.”

• Стјепан II Котроманић
  • „А тому дару бише свједоци добри Бошњане…” (1323)
  • „Ако има Дубровчанин коју правду на Бошњанину – да га позове пред господина бана или пред његова владаоца – рока да му не буде одговорити.” (1332)

• Стјепан Томашевић
  • „Јер, кад Босанци виде да у овом рату нећу бити сам, него да ће ми други помоћи, сами ће се храбрије борити, а варвари неће тако лако покушати да провале у моје краљевство..” (писмо Папи Пију II 1462)

• Стојан Протић
  • „Ми ћемо дати Турцима 24 сата. Макар и 48 сати времена да се врати у прадједовску вјеру. А што не буде хтјело то посјећи, као што смо својевремено урадили у Србији...” (пријетња Бошњацима након формирања прве владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1921)

• Тома Ковачевић
  • „Сви житељи босански, изузимајући мало Османлија, Чивута и Цигана, спадају у ред Јужних Словена српског поријекла и то без разлике вјероисповиједи, јер и они Срби који су вјероисповиједи Мухамеданске примили по крви и језику ипак остају Срби“(„Опис Босне и Херцеговине“, 1865.)

• Томас Гордон
  • „Једна трећина Бошњака су Мухамеданци, док су преостале двије трећине, подједнако распоређене између Грчке и Латинске цркве.” („Хисторy оф тхе Греек револутион”, 1832)

• Твртко II Котроманић
  • „Босанцем су исти прадједови били као и Пољаком.” (превод Јањош Азбот, 1440)
  • „У ову неправедни рат, Уцхиних с господином Херцегом и по свијету с властели Босансцими и висхе тогај, да је видомо всакоме: Кто годи је Бошњанин али Краљства Босанскога прије рата бил длзхан кому годи Дубровцанину, воља на вири му узето на госпоцкој, а мозе Дубровцанин този истином показати – да се има Дубровцанину вратити и платити...а тому буди овим судит станак у Конавлама али у Требињу али у Попови од ових трех миеста једно гди буде хотиние” (1405)

• Владо Азиновић
  • „Лицемјерно је народу над којим је извршен најстрашнији злочин након Другог свјетског рата копати по утроби и наметати везе с тероризмом и глобалним џихадом. Да се ово ради било коме другом, имали би радикалан одговор на петнаесту! Сада се жртва оптужује за злочине. Ја на то не могу остати равнодушан, а могу замислити како се осјећа Бошњак који се изгубио најрођеније. Хем га комшије подозриво гледају што је муслиман, хем страда због тога, хем му забрањују да о томе чак и говори, а онда му дође неко са стране и части га причом да није добар муслиман. Бошњаци су данас на страшном искушењу.” (Дневни аваз, 21. август 2007)

• Вук Стефановић Караџић
  • „У Србији све по староме, а султан Бошњаке покори сам... Да су сви Бошњаци били сложни, прије би они Султана надвладали него он њих.” („Писмо Јернеју Копитару”; Земун, 6/18. јун 1832)
  • „Само прва три милиона зову се Срби или Србљи, а остали овога имена неће да приме, него они закона турскога мисле да су прави Турци, и тако се зову, премда ни од стотине један не зна турски; а они закона римскога сами себе или зову по мјестима у којима живе нпр. Славонци, Босанци (или Бошњаци), Далматинци, Дубровчани итд., или, као што особито чине књижевници, старинскијем али бог зна чијим именом. Илири или Илирци; они пак први зову их у Бачкој Буњевцима, у Сријему, у Славонији и у Хрватској Шокцима, а око Дубровника и по Боци Латинима. Буњевци може бити да се зову од Херцеговачке ријеке Буне, од које су се, као што се приповиједа, негда амо доселили; а Шокци може бити да су прозвани подсмијеха ради (од талијанске ријечи sciocco), али данас и они сами реку нпр.: "ја сам Шокац," "ја сам Шокица," као и Буњевац, Буњевка. Како год што они закона грчкога ове закона римскога зову Буњевцима и Шокцима, тако исто и ови закона римскога и они закона турскога њих зову власима, а осим тога још они закона римскога у Далмацији око Спљета и Сиња и ркаћима (или хркаћима). А у пријатељскоме разговору они закона грчкога зову ове закона римскога кршћанима, а они њих хришћанима. Кад човјек помисли нпр. да Маџара има и римскога и калвинскога закона, па се сви зову Маџари; или: да Нијемаца има и римскога и луторанскога и калвинскога закона, па се опет сви зову Нијемци; мора се чудити како се барем ови Срби закона римскога неће Срби да зову.” („Одговор Вука Стефановића Караџића загребачком листу "Позор" на писање уредника "Позора" Јосипа Мишкатовића о Вуковом чланку Срби сви и свуда”, 1861)

Бошњаци на Москову

„Та они су на гласу јунаци

њи се боје сви Турци Бошњаци

ако нама од њи помоћ дође

нека знаше разбићемо Турке” (Вук Стефановић Караџић: „Народне српске пјесме”, 1833)

Пословице

• бс:Босанске пословице