Волим те (…) Потом се одједном све расуло у гомилу светлећих искри. То је био мој роман. Једино је он могао да ме, као та искра, охрабри и подари ми савршенство које ће бити разлог мог телесног постојања.[1]
”
„
Кинески критичари подругљиво ме називају лепотицом која пише. Али, не сумњам у себе као писца. Мој стил писања за Кину је нови, јер се усредоточујем на индивидуализам, а Кина је земља без особности, јер су у културној револуцији сви били једнако одевени и нико се није смио ни по чему истицати.[1]
