Верољуб Стевановић
Верољуб Стевановић је градоначелник Крагујевца и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије. 2. маја 2009. године, изабран за председника регионалне политичке странке Заједно за Шумадију.
Цитати
уреди„ | Не може Крагујевац да постане шумадијски Београд зато што је Крагујевац - шумадијски Крагујевац. | ” |
„ | Сувише се дуго знамо и одвећ добро познајемо да бисмо се сада представљали и узајамно упознавали са циљевима, намерама или политичким идеалима. | ” |
„ | Ма шта нам ових година причали, трезвени сте, па знате и сами, срце Србије то је моја Шумадија. | ” |
„ | Када би само резултат био вредан, онда би највреднија и једино важна ствар у животу била смрт, јер то је једини резултат животног пута свакога од нас. А живот је, заправо, само тај пут ка увиру и сам тај пут. Господ наш тако и учи: Ја сам пут. | ” |
„ | Само за последњих десет година проживео сам толико тога да мирне савести могу рећи да не постоји ништа у политичком животу Србије што би могло да ме изненади и што не бих могао да предвидим. | ” |
„ | Ми градимо нову странку на учињеном, показаном и доказаном са програмом који имамо и који је Крагујевац за неколико година од долине глади довео у позицију града будућности.На нама је да истрајемо јер су сви аргументи на нашој страни. | ” |
„ | Ми не сматрамо да је политика само интерес. Политика мора да буде другачија, у њој мора да буде и људског, и емотивног и моралног, што је најважније. Зато ми је велика част и велико задовољство што имамо подршку од Видосава Стевановића, Радоша Бајића, Мирка Бабића, Боре Дугића и од свих осталих уметника, пријатеља, нестраначких личности, који у нама виде људе који имају морала. | ” |
„ | Нема, даме и господо, ничега срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневерава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање.
Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог језика. |
” |
„ | Данас у Шумадији, у централној регији ове државе, настаје нова странка, управо на простору где је основана модерна српска држава, на простору који је више него значајан за све грађане Србије. Шумадија данас жели да повуче и увуче, ако тако могу да кажем, Србију у Европску унију. Ми јесмо и хоћемо да будемо капија кроз коју једино може да прође Србија да би ушла у Европу. | ” |
„ | Говор Верољуба Стевановића
Ваше Преосвештенство, уважени господине министре, цењени гости, драги суграђани, даме и господо! На данашњи дан, пре равно 175 година, у престоном Крагујевцу, коју стотину метара одавде, у порти Милошеве цркве, донет је први устав модерне Србије. Пре тога дана Срби нису имали ни устава, ни идеје о том темељном државно-правном акту, баш као ни српску реч за такво што. Велики црквени и народни празник, Сретење Господње, покровитељски је овом документу даровао име, Сретењски устав, а чин његовог скупштинског потврђивања дао је повода извођењу прве позоришне представе, под управом Јоакима Вујића, оца српског позоришта, тада већ у званичној улози директора Књажевско-српског театра, у којем се и данас окуписмо. Конзервативне силе тадашње Европе, Аустрија, Русија и Турска, све су подузеле да Сретењски устав, једна од најлибералнијих конструксција тога доба, буде стављен ван снаге, убрзо по његовом доношењу. Међутим, дух грађанске револуције који је он изражавао, нјегов наполеонски, реформски, ослободилачки карактер, никада није угушен и остао је трајни знамен модерне Србије, до данашњих дана. Од тада до дана данашњег, модерно, либерално, европско хтење у Србији тражи своје место и уобличење. Тим нагоном вођен, убрзо, настаје и један нови српски град. Милошевом изградњом новог конака, премештањем Лицеја, Михајловим грађењем нове зграде Театра, настаје један нови Крагујевац на месту званом Београд, који до тада беше туђ и симбол туђинске управе. У култури је познато да код неких становника великих градова постоји феномен стида због сељачког или провинцијског порекла. Међутим, када Крагујевац самоиницијативно 2010. годину прогласи Годином модерне Србије у Крагујевцу и самостално, уз ватромет, народно весеље и позоришну свечаност, прославља Дан државности Србије, то није ни сатира ни прекор, сасвим супротно. Крагујевац тиме модерној, европској Србији поручује да нема чега да се стиди. Нема, даме и господо, ничега срамотног у жељи да се напредује и буде савремен. Ниједан се предачки завет и ниједна традиција тиме не напушта и не изневерава. Управо је први српски модерни град Крагујевац залог и сведок да је модерност једина жива традиција Србије, која не би била мит и пуко предање. Због тога је Шумадија завичајна реч које нико ко разуме српски не би смео да се стиди нити плаши. Шумадија је реч без које не може да има значења ни смисла ништа што би се казало свим осталим речима савременог језика. Србијо, која не желиш лажну сигурност повратка на старо; Србијо, која хоћеш да си боља и храбрија, честитам ти твојих херојских 175 година и срећан ти Дан државности, на многаја љета. |
” |
„ | Говор Верољуба Стевановића
Идеја о оснивању регионалне странке траје у мени и у мојим сарадницима бар две деценије, толико смо у политици. Прошли смо кроз заиста тешка времена, углавном тужна, пробали да се изборимо за наше идеје, али до данас нисмо у томе успели. Многе странке које су осниване у овом периоду писале су своје програме, давале обећања, излазиле на изборе, а ми, атипично другачији, различити од њих правимо своју странку. Ми градимо на учињеном, на показаном, на доказаном у свом народу са програмом који траје, са жељом да то усавршимо и надградимо. Наша је жеља да окупимо, зближимо, ујединимо и створимо такав амбијент, да се сви заједно са нашим коалиционим партнером окупимо око наше идеје. Желимо да нам свима буде боље, да то буде очигледно, а не да то буде празна прича. Показали смо у годинама иза нас како то треба да се ради и остало је као аманет - завршна фаза, а то је да формирамо управо ову регионалну странку. Мислимо да је то сада могуће јер су се стекли сви услови. Прошли смо кроз разна искушења и унутар нас и ван нас, унутар себе смо се прочистили и очистили, сазрели и сви су нас видели и сада нас сви препознају. Испред нас је велики пут и велика идеја. Желимо да Србију децентрализујемо, у свим сегментима, почевши од политике. Желимо и себе, као странку, потпуно да децентрализујемо. Ми јесмо децентрализовани и видећете како изгледа децентрализована странка. Децентрализација, то је оно што ми, нека и звучи претенциозно, први носимо. То, по нама, значи коначну демкратизацију ове државе. Без децентрализације нема демократизације. Желимо ревизију Устава, желимо да Србија буде држава регија, да имамо дводомни парламент, Веће грађана и Веће регија. Желимо апсолутно слободно тржиште, систем готово невидљиве руке, да држава има јако мали надзор, који можда једног тренутка неће ни бити потребан. Желимо брз економски развој и биће га уколико смо децентрализовани. Желимо да уђемо у Евроатланске интеграције а нарочито желимо да деметрополизујемо ову државу. Она јесте таква да је присутна београдизација и ми не можемо и нећемо да кажемо да је кривица само у Београду. Јер, да бисте нешто урадили ви морате да будете тамо, на извору свега, што је погрешно. На нама је кривица што је то тако и ми преузимамо улогу да тога више не буде. На нама је да кроз измену Устава, кроз регионе, кроз децентрализацију то променимо, јер ако се тако настави бићемо држава са метрополом и неким простором где имате негде тамо још некога. Ми не сматрамо да је политика само интерес. Политика мора да буде другачија, у њој мора да буде и људског, и емотивног и моралног, што је најважније. Зато ми је велика част и велико задовољство што имамо подршку од Видосава Стевановића, Радоша Бајића, Мирка Бабића, Боре Дугића и од свих осталих уметника, пријатеља, нестраначких личности, који у нама виде људе који имају морала. Данас у Шумадији, у централној регији ове државе, настаје нова странка, управо на простору где је основана модерна српска држава, на простору који је више него значајан за све грађане Србије. Шумадија данас жели да повуче и увуче, ако тако могу да кажем, Србију у Европску унију. Ми јесмо и хоћемо да будемо капија кроз коју једино може да прође Србија да би ушла у Европу. Ми јесмо и треба да будемо и бићемо мотор ревитализације ове земље. Ако се питате откуд нам толико самоуверености, ја мислим да имамо права на то, треба да се охрабримо и имамо чиме да се похвалимо што нам даје за право да будемо самоуверени. Није ли овај град пре пет година називан долином глади ? Није ли можда било најтеже живети овде, нису ли сви путеви ишли момо овог града ? Јесу, али сада није тако. То више није тај град, то је град будућности, то је град који се препознаје и то је град са којим се не само ја поносим него сви ми заједно. Можемо да се поносимо јер то је град у коме се води апсолутно другачија политика од многих већих градова него што смо ми. На нама је да истрајемо јер су сви аргументи на нашој страни. Ми смо ти који предводимо тај талас децентрализације у коначној демократизацији ове земље. Позивамо све оне који слично или исто мисле, а видимо да их је све више, видимо да и председник државе однедавно заговара ту идеју, да нам се придруже, нама и нашем коалиционом партнеру, да до овог циља заједнички дођемо. Кренимо драги моји пријатељи, пред нама је озбиљан задатак. |
” |
Извори
уреди- ↑ Заједно за шумадију, Интервју
- ↑ Верољуб Стевановић, Трећи талас долази
- ↑ Верољуб Стевановић, Трећи талас долази
- ↑ Верољуб Стевановић, Београд 16.маја 2010.
- ↑ Верољуб Стевановић, Београд 16.маја 2010.
- ↑ Верољуб Стевановић, Крагујевац 2.маја 2009.
- ↑ Верољуб Стевановић, оснивачки конгрес Заједно за Шумадију
- ↑ Верољуб Стевановић, 175 година Књажевско-српског театра, Сретење Господње, 15.фебруар 2010.
- ↑ Верољуб Стевановић, оснивачки конгрес Заједно за Шумадију
- ↑ Верољуб Стевановић, 175 година Књажевско-српског театра, Сретење Господње, 15.фебруар 2010.
- ↑ Верољуб Стевановић, оснивачки конгрес Заједно за Шумадију, 2. мај 2009.