Видосав Стевановић
српски књижевник и сценариста
Видосав Стевановић је српски књижевник и публициста.
Цитати
уреди„ | Као и сви људи са ових простора, носим у себи неколико идентитета - Шумадинца, Србина, Југословена, Балканца, Француза, Босанца, Европејца и грађанина света - и због тога се сматрам богатијим и слободнијим него раније. | ” |
„ | Нико не бира уместо тебе, бираш сам. Бираш у сваком тренутку, бираш сада. Све што се догађало и што ће се догађати јесте и биће само последица твог избора: на погрешном, на страшном, на краљевском путу, или на путу за губилиште, ти си ковач своје судбине, свој сопствени демијург и џелат, онај који постојање ставља пре суштине, а суштину изнад свега другог. Испуњаваш собом своју личну судбину, својим заблудама, страдањима и патњом, понеким јауком и понекад песмом захвалницом. | ” |
„ | Ко у уметности не иде на све или ништа, добије ништа. Ко се препусти овим крајностима, постаје ништа. Ко себе не излаже свим напетостима свих крајности, већ је ништа. | ” |
„ | Мало касније напустио сам школску књижевност да бих се читавим бићем посветио правој књижевности. Нисам је сматрао занимањем већ позивом, вештином која замењује религију, политику и стварни живот. | ” |
„ | Тајне службе и београдска чаршија два су тесно повезана механизма, да не кажем организма, које свака власт подмазује и храни да би преко њих дискредитовала политичке противнике, још више праве критичаре. Тајне службе не могу без чаршије која представља њихову критичну масу у јавности, чаршија не може без тајних служби које је снабдевају темама и жртвама којима ће се хранити. | ” |
„ | У оно време нимало се не бих изненадио да сам остао само издавач који и не помишља да може објавити своје књиге. Нико у Београду у томе не би запазио ништа чудно. | ” |
„ | Било је јасно да комунизам неће дуго. Требало је онеспособити цензуру, припремити јавност за слободно друштво и правну државу, избећи опасну патетику национализма. Нисам био једини који је то радио али сам се осећао врло усамљеним. Данас схватам зашто. | ” |
„ | Поред основног либералног и прозападног опредељења, имали смо и три битне тачке у нашем програму за државу Србију: мир са собом, мир са суседима, мир са светом. Нисмо могли бог зна шта урадити усред пакленске дреке милошевићевских медија и помахниталих националиста који су се припремали за рат и пљачку. Тада су српска политичка и културна елита доживеле историјски пораз од кога се нису опоравиле. | ” |
„ | Исте сам године остао без оба занимања, нисам могао њима хранити своју породицу. То нико није приметио у главном граду који је дрхтао од ратне грознице и националних фантазама. Морали смо отићи. | ” |
„ | Остало ми је да напишем писмо Ивану Ђурићу: Драги пријатељу, победиле су наше идеје али у рукама хомункулуса Слободана Милошевића и устима ученика Добрице Ћосића, а то је горе од пораза. Али можда је паметније да ово писмо упутим неком непознатом у будућности. | ” |
„ | Готова прича, готова књига – то је подношљива, радна верзија коначног и савршеног текста, који каткада сањамо али га не можемо досећи. | ” |
„ | Опозиција је последња линија одбране режима Слободана Милошевића. | ” |
Извори
уреди- ↑ Видосав Стевановић, Биографија
- ↑ Видосав Стевановић, одломак из Дневника самоће
- ↑ Видосав Стевановић, Други дневник самоће
- ↑ Видосав Стевановић, Рефуз Мртвак, Просвета, 1969.
- ↑ Видосав Стевановић, НИН, 2009.
- ↑ Видосав Стевановић, Белешке
- ↑ Видосав Стевановић, Белешке
- ↑ Видосав Стевановић, Белешке
- ↑ Видосав Стевановић, Белешке
- ↑ Видосав Стевановић, Белешке
- ↑ Видосав Стевановић, После десет година
- ↑ Видосав Стевановић, Крадљивци сопствене слободе