Војислав Шешељ
Војислав Шешељ, српски политичар, оснивач и лидер Српске радикалне странке.
Цитати
уреди| „ | Концепт Велике Србије представља смисао постојања Српске радикалне странке. | ” |
1990
уреди| „ | Једина држава Србија коју ми признајемо је Србија у чијем су саставу: Косово, Метохија, Војводина, Македонија, Босна, Херцеговина, Дубровник, Далмација, Лика, Кордун, Банија, Славонија и Барања. – (Митинг на Тргу Републике, јул 1990.) | ” |
| „ | Мирко Ковач је заслужно добио фотоапарат у главу да би мало дошао свести. Мирко Ковач је издајник српског народа зато што се укључио у Савез реформских снага Марковића, а тамо су само српски издајници приступили. – Одговор на питање зашто је књижевник Мирко Ковач погођен фотоапаратом у главу. – (На предизборној промоцији београдских реформиста у Дому омладине, 1990.) | ” |
1991
уреди| „ | Сматрам да је важна спремност да се умре за отаџбину ако је отаџбина у опасности. А онај који је спреман да умре за отаџбину тај зна да живи. Ми Срби поготово, јер смо се вековима борили за обнову државе, знамо како је треба чувати. Онај ко је спреман да умре за отаџбину већ тиме ставља до знања евентуалним непријатељима шта их чека и на тај начин их дестимулише од њихових атака, од њихових намера који су против интереса отаџбине. Срби су народ кога у читавој Европи уважавају као ратнички, као храбар, као поносан, као достојанствен. Срби својом слогом и јединством довољно могу да декуражирају све непријатеље. Југословенство је једна велика историјска болест српског народа, а југославија једна велика наша заблуда којој смо сви робовали, неко више неко мање, али се сви од ње ослобађамо, неко брже неко спорије. Убеђен сам да ћемо у најскорије време да рашчистимо са Југославијом. Нама нема будућности без обнове, независне и слободне српске државе. – („РТС“, 1991.) | ” |
| „ | Немамо ми ништа против тога да нови усташки поглавник Фрањо Туђман створи своју Независну државу Хрватску, али само западно од линије Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Осветићемо српску крв и испоставити рачун новом усташком покрету за све злочине и за милион српских жртава. Из Србије треба да оде 100.000 Хрвата. Напросто без тога Србија не може сместити несрећне Србе протеране из Хрватске. То је обична размена становништва под принудом хрватског државног терора. – („Политика“, 14. мај 1991.) | ” |
| „ | Ја вам гарантујем, са једном дивизијом од 10.000 четника, да бих за 48 сати до Загреба допро. Разуме се, забранио бих четницима да улазе у Загреб, јер бих се бојао да се не изгубе по загребачким улицама. Ипак је то већи град! – („Он“, 24. мај 1991.) | ” |
| „ | Српска радикална странка дубоко жали због проливене крви, нарочито српских младића и сматра да Генералштаб ЈНА мора одмах да повуче све трупе из Словеније, којој треба дозволити да се издвоји из југословенске заједнице...Зашто војска није напала Хрватску? Анте Марковић штеди своје Хрвате. – („Борба“, 2. јул 1991.) | ” |
| „ | Најпре бих наредио Армији да повуче трупе и наоружање са подручја данашње Словеније и омогућио отцепљење Словеније. Затим бих наредио ампутацију Хрватске и повлачење Армије и наоружавање на линији Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Укинуо бих све органе савезне власти и формирао комитет српског националног спаса, који би имао све ингеренције у ванредном стању до избора за уставотворну скупштину, а избори би се заказали до краја године. То би било безболно. Јер би се Хрвати посакривали у мишје рупе. То је кукавички народ, у генима су кукавице. У западном Срему 22 Србина су потукли више од 300 усташких специјалаца. Босна је неспорно српска, а коме се то од муслиманских фундаменталиста не свиђа, мораће да пакује кофере на време и да се сели. Многи су овде на Балкану платили горка искуства зато што су потцењивали српски народ. – (јул 1991.) | ” |
1992
уреди| „ | Муслимани треба да знају да би за њих било најбоље да живе у само једној држави, као Срби. А ако то не желе, нека направе своју џамахирију на подручјима где имају већинско становништво, али чак ни онда не могу да имају компактну целину. Остаће распршени. – („ОН“, 1. март 1992.) | ” |
| „ | Сматрам да сви Хрвати треба да се селе, осим оних који су се одазвали мобилизацији. Хрватима ћемо дати адресе прогнаних Срба из Загреба и Вараждина. – („Вечерње новости“, 17. април 1992.) | ” |
| „ | Хрвате бих протерао из више разлога. Први што су они крајње нелојални као становници Србије, што је огромна већина у ХДЗ-у, или у функцији његових спољних сарадника, што све чине да дестабилизују унутрашње прилике у Србији. Они су непосредни сарадници усташа. Морамо применити реторзију према Хрватима, јер је Туђман протерао 160.000 Срба. Ако су све то урадили Србима, шта чекају у Србији? Трећи разлог је што је највећи број Хрвата који данас живи у Србији, Анте Павелић населио у Земуну, Сланкамену и још неким местима. Ми ту пету колону морамо сузбити. Радили бисмо то на крајње хуман начин. Дали бисмо им адресе избеглих Срба из Хрватске. То су једноставна, чиста и крајње хумана решења. – („Осмица“, 22. април 1992.) | ” |
| „ | Припадници свих националних мањина имаће иста права која имају грађани Србије. Мађаре позивамо да не следе авантуристе попут Андраша Агостона јер се неће добро провести. И нека не забораве да нема већег ината од српског и већег пркоса од српског. – („Борба“, 3. мај 1992.) | ” |
| „ | Десе ли се у Санџаку барикаде или некакав муслимански устанак, ето тамо одмах наших добровољаца прекаљених у рату, па нека онда муслимани гледају шта ће и куда ће. До Анадолије се неће зауставити. Нека знају Муслимани, најжешћи исламски фанатици из Новог Пазара, Сјенице и Тутина већ су изгинули као хрватски плаћеници или као Изетбеговићеви војници у Босни – („Борба“, 17. мај 1992.) | ” |
| „ | Меморандум СПЦ-а написан је под притиском источно-америчког владике Христофора Питербуршког. Не сме се искључити ни улога Атанасија Јевтића, који се већ дужи период понаша као ђавољи шегрт. – („Вечерње новости“, 6. јун 1992.) | ” |
| „ | Све ћу вас побити као псе, мени нико не може да урличе! Ја ћу вас средити бандо, битанге! Ја ћу вас упуцати, бандо, што не радите? – Напад на Шешеља од стране групе таксиста-штрајкача. (Испред савезне скупштине, 11. јун 1992.) | ” |
| „ | Ако је Туђман протерао до сада 300.000 Срба, шта чекају Хрвати у Србији? Тим Србима морамо негде обезбедити смештај. – („Политика“, 12. јун 1992.) | ” |
| „ | Овога пута, реаговао сам само претњама. Следећи пут ћу узвратити пуном мером и нећу сносити последице за евентуалне жртве и крвопролиће. – Изјава након гађања сапуном од стране демонстраната на улазу у скупштину Србије (Студентски протести, 9. јул 1992.) | ” |
| „ | Браћо Срби и сестре Српкиње, дочекасмо годишњицу слободе јуначког српског Вуковара! Годину српског поноса, слоге и достојанства али и годину велике туге за јунацима који су своје животе уградили у темеље јуначког Вуковара и који су пали за његову слободу. Као и у сваком рату, и у овом ослободилачком рату западних Срба, пали су они најбољи међу нама! Најхрабрији, најјуначкији – пали су они који су српству били највернији. Данас, када су највећим делом слободни српска Славонија, српска Барања, српски Западни Срем, српска Далмација, Лика, Банија и Кордун, ми Срби имамо разлога да се поносимо. Притиснули су нас велике силе са свих страна. Сви непријатељи српства удружили су се последњих месеци да нам дођу главе. Касно им је. Основни извор наше снаге је Србија и хтели би Србији кичму да поломе. Блокирају је, заводе санкције, оптужују са свих страна – хтели би да Србија падне на колена и онда да западне српске земље буду препуштене на милост и немилост нашим традиционалним непријатељима. Али Србији се кичма не може сломити! Србија се не може оборити на колена! Србија вас никада неће оставити на цедилу и никада неће изневерити Републику Српску Крајину и Републику Српску.
Нама Србима није до рата. Ми ни овај рат нисмо хтели и нисмо желели али постоји нешто што је вредније и светлије од мира а то је слобода и демократија. Ми нећемо дозволити да над српским народом неко поново проводи геноцид. Нећемо дозволити да Србе везаних руку воде у јаме, на кланице и на губилишта! Србин је овога пута спремно дочекао оно што су му припремали његови непријатељи и овога пута Србин се није дао. Знао је да чува и ослобађа своје. Ми Срби хоћемо мир и нама је највише стало до мира од свих суседних народа јер смо највише изгинули у овом двадесетом веку у ослободилачким ратовима. Али ми Срби не дамо своје! Живимо слободни и поносни на традиционалним српским земљама – не дамо ни педља тих земаља! Хоћемо мир али и хоћемо дефинитивно да се разграничимо са Хрватима и другим србомрсцима. Нећемо више никада ни у једну заједничку државу. Ми хоћемо мир али нећемо да преговарамо док трају санкције, док траје блокада. Док су нам везане руке не сме бити разговора ни са ким. Браћо Срби и сестре Српкиње, вас највише брине што се на челу Савезне Републике Југославије налази издајничка влада Милана Панића. Милан Панић је подваљен српском народу али он неће дуго опстати. Он неће ни једну своју издајничку замисао реализовати јер ми Срби то не дамо. Ни Срби из Србије, ни Срби из Црне Горе, ни Срби из Српске Крајине, ни Срби из Републике Српске! Њему су дани одбројани! Ни ове зиме ниједном Србину, ниједном српском детету не сме бити хладно и нико не сме бити гладан. То смо у стању да обезбедимо а за остало ћемо се заједно побринути и заједничким снагама одолети свим искушењима. Српску Крајину нико нам не може отети док сте ви јединствени и сложни и док је Србија спремна да вам прискочи у помоћ а вечито ће бити спремна! Српска Крајина остаје наша! Живели и опраштам се са традиционалим српским поздравом: Србија је вечна док су јој деца верна! Живели! – (говор у Вуковару на једногодишњици битке за Вуковар, 18. новембра 1992.) |
” |
1993
уреди| „ | Италијански министар одбране зна да Срби имају ракете СС-22, које могу носити нуклеарне главе. Веома су опасне и тешко их је оборити... Сравнићемо Загреб и друге хрватске градове. – („НИН“, 21. мај 1993.) | ” |
| „ | Нећемо стати све док не забранимо рад СКПЈ и не одузмемо им имовину коју су узурпирали. – („Политика“, 17. октобар 1993.) | ” |
| „ | Прво ћу вам одузети пасоше, а онда вас похапсити. – Члановима Панићеве владе (Савезна скупштина, 29. децембар 1993.) | ” |
1994
уреди| „ | Пошто је Милошевић главни стручњак за криминал, и око себе је окупио криминалце, он добро зна како се пљачка свој народ. – („Политика“, 8. април 1994.) | ” |
| „ | Нападамо Миру Марковић јер је она Милошевићева Ахилова пета. – (1994.) | ” |
| „ | Милошевић ће издати и Косово и Метохију и Рашку област и такозвану Панонију у Војводини. Пристаће и на одвајање Србије од Црне Горе. Тај модерни српски Калигула је у стању да Србију сведе и на Аду Циганлију – („НИН“, 11. новембар 1994.) | ” |
| „ | Авионе НАТО-а који су гађали Удбине наводио је Слободан Милошевић – („Политика“, 22. новембар 1994.) | ” |
1995
уреди| „ | По моралним карактеристикама ова типична феминисткиња подсећа на своје узоре Розу Луксембург и Клару Цеткин, али ипак највише на Елену Чаушеску. По популарности у своме народу надмашила је Проклету Јерину. Мислима Мире Марковић највише одговара тоалетни папир. На њему би њена инвентивност, креативност и оригиналност најбоље дошле до изражаја. Њена личност би напросто била комплетна. – („Велика Србија“, 1995.) | ” |
| „ | Милошевић ће ускоро у затвор. – („Велика Србија“, јануар 1995.) | ” |
| „ | Миру Марковић је за нас српске радикале црвена вештица са Дедиња, нова проклета Јерина и највеће зло српског народа. – („Борба“, 24. март 1995.) | ” |
| „ | Највећи криминалци у Црној Гори су Мило Ђукановић и Момир Булатовић, а у Србији су Слободан Милошевић и Радоман Божовић. – („Наша борба“, 11. мај 1995.) | ” |
| „ | Веома сам радостан пре свега због високог морала српских бораца који су одлучни да доврше ову ослободилачку борбу, да заврше овај ослободилачки рат, потпуном српском победом. И данас сам више него икада убеђен да ће цело Сарајево коначно бити српско. Ево сад смо овде у српским Хаџићима који су од првог дана рата одолевали жестоким муслиманским ударима, али Хаџићима који су тријумфовали у овом рату... Овде је народ створио државу. Држава је јака, она добро функционише и без обзира на сиромаштво, на тежак живот, српски народ Републике Српске ће тријумфовати у овом рату, он ће победити. А судбина Српске Крајине је везана пре свега за Републику Српску, а не за оне аге и диздаре са Дедиња и будућност Српске Крајине је у уједињењу са Републиком Српском. Уједињење одмах, уједињење колико сутра. – (Сарајево, 13. мај 1995.) | ” |
| „ | Иза свих криминалних афера у Србији стоји лично Слободан Милошевић. – („НИН“, 23. јун 1995.) | ” |
| „ | Милошевић је највећи криминалац и највећи српски издајник. Ми, српски радикали ћемо наставити борву против њега и црвене вештице са Дедиња и ми ћемо их и срушити. – („Наша борба“, 4. август 1995.) | ” |
1996
уреди| „ | ЈУЛ окупља само најгоре криминалце. Члан ЈУЛ-а једнако је криминалац. – („Аргумент“, 8. март 1996.) | ” |
| „ | Боље да се ми у Скупштини потучемо пет пута годишње него да то народ ради на улицама, јер се то не може контролисати. Јаје као средство политичке борбе може нам бити симпатично, али камен не може. Слободан Милошевић је својим говором на контрамитингу показао да не разуме ситуацију у Србији и повлачи потезе политичког очајника. Радикали би подржали студенте да су они истакли захтеве који се односе на њихов стандард и услове студирања, а са тог становишта оправданији су нам протести Коалиције „Заједно“ него студентски. Студенти не могу имати нашу подршку док аплаудирају Ивану Ђурићу. – Због сукоба на улицама Београда („Блиц“, 27. децембар 1996.) | ” |
1997
уреди| „ | Мене не можете испровоцирати у студију било шта да урадите, али за ово ћете платити (након што га је Баровић гађао чашом). У самоодрбрани сам га једном онако одаламио, не сувише јако, међутим нашла се случајно нека кора од банане на поду, он се оклизнуо о ту кору и смандрљао низ степенице. Опасне су коре од банане (одговор на питање о дешавањима после емисије). – ТВ дуел са адвокатом Николом Баровићем („БКТВ“, 14. јул 1997.) | ” |
1998
уреди| „ | Ми смо против аутономије Косова. Ми смо за аутономију Албанаца, албанске националне мањине у нашој земљи. Ми ћемо Албанцима да пружимо културну аутономију која се односи на културу, образовање, здравство, пензијско и социјално осигурање. – („Студио Б“, март 1998.) | ” |
| „ | Врло нормално ћу да сарађујем са свим људима који су у влади и са свима у врху наших коалиционих партнера. То како смо се међусобно сукобљавали и ко је више, ко мање био у праву док није створена влада народног јединства, то је ствар која се препушта историчарима. То што смо ушли у владу народног јединства подразумева да је 24. март за нас нулта тачка од које почиње заједнички рад, и то подразумева да не улазимо у расправе ко је шта раније радио, како се ко раније понашао и какви су нам били међусобни односи раније. Друго, политичари не смеју да буду сујетни људи, политичари не смеју да буду злопамтила, политичари не смеју да буду људи исувише уских и емотивних схватања. Политичари треба да буду широкогруди и телеолошки (али инсистирам да прецизно то објавите, ако овај део интервјуа објавите, да не буде теолошки, пошто ме то не би изненадило), дакле циљно да усмеравају своје политичко деловање. Деловање нам је исправно ако реализујемо циљ, деловање је неисправно ако га не реализујемо. – („НИН“, 2. април 1998.) | ” |
| „ | Ја знам да сте ви желели да се не формира ова влада и да се створи што дубља криза у држави. То што сте ви желели, желеле су и Немачка и Америка. Темпирали сте притиске на Косову и Метохији, рачунајући да неће доћи до формирања владе, и ту је прљаву игру играо Вук Драшковић у убеђењу да се социјалисти неће усудити да праве коалицију са радикалима... Кад год је Слободан Милошевић био у добрим односима са Американцима и ви сте с њим били у добрим односима. Ви сте га подржавали а ја сам трунуо по затворима. Кад год су Американци и Немци, уз вашу и Драшковићеву помоћ притискали Слободана Милошевића, ја сам онда хтео да помогнем не њему него Србији, јер знам шта би се десило да он падне са власти а да ви дођете на власт. То би била највећа трагедија за Србију. – ТВ дуел са Зораном Ђинђићем (емисија „2 у 3“, 4. мај 1998.) | ” |
| „ | Не може нама ниједна страна сила да диктира где ћемо размештати полицију на Косову и Метохији. Полиција треба да буде концентрисана свуда где су терористи. – (септембар 1998.) | ” |
| „ | Лично сам се заложио једино да професор Војин Димитријевић не доживи такву судбину, јер би се његово одсуство битно осетило на Правном факултету. Очекујем да ће се професор Димитријевић поправити на октобарском испитном року. – Поводом штрајка због кога је био суспендован. (18. септембар 1998.) | ” |
| „ | Милошевић се пре потписивања са Холбруком консултовао са мном и још неким политичарима. Српска страна је морала да учини неке минималне уступке који ни на који начин не доводе у питање закључке Савезне и републичке скупштине. Један од уступака је и прихватање 2.000 посматрача ОЕБС-а, а да наша земља при том остане још увек изван те институције. Посматрачи могу слободно да улазе у све институције на Косову, али ће им бити забрањен улазак у просторије наше странке. Прихватили смо и авионе који ће надгледати ситуацију на Космету, али то нису борбени авиони, тако да не представљају никакву опасност по државу. Забрана ће трајати све док Влада не укине стање непосредне ратне опасности. Потписани споразум не значи и прекидање таквог стања јер знамо да многе чланице не желе добро нашој земљи и правиће нам разне сплетке. Због тога ће у новом Закону о информисању, између осталог, стајати и трајна забрана Гласа Америке, Би-Би-Сија, Слободне Европе и других који воде пропагандно-психолошки рат против наше земље. – („Глас јавности“, 16. октобар 1998.) | ” |
| „ | И да смо терали зеца, истерали вука, то се види и по овоме напуштању посланика СПО, а види се и по понашању страних инспиратора, финансијера ове жуте, издајничке штампе. Хавијер Солана, који је одлучивао о бомбардовању Србије, о убијању српске деце, српских жена, српских цивила, о рушењу Србије, дошао је овде да помаже слободу штампе. Шта ће њему слобода штампе у Србији, ако већ намерава да уништи Србију? А још није одустао, видећете како ће се ствари даље развијати, још ће бити притисака, претњи и још ће бити много опасности над нашом земљом, то унапред можемо да закључимо. Не треба Хавијеру Солани слобода штампе у Србији, њему треба несметана могућност да делује са својим експертима за специјални психолошки рат. У Србији делује пета колона кроз поједине медије, кроз „Дневни телеграф“, кроз „Данас“, кроз „Време“, кроз „Нашу борбу“, кроз „Радио Б92“ итд. Шта то значи када шеф једног моћног војног пакта, најмоћнијег у савременом свету, дође у Београд и постројава новинаре? Он се поставља у улогу њиховог главног и одговорног уредника. Главни и одговорни уредник „Времена“ и „Наше борбе“ и „Данаса“ и других сличних листова је Хавијер Солана. Мене само изненађује, када већ долази са новцем, када долази са својом заштитом, зашто тим уредницима, тим новинарима није поделио и чинове, па да знамо да је Веран Матић генерал–лајтнант НАТО, да знамо да је Ћурувија поднаредник НАТО, да је Грујица Спасовић, дијете Грујица, мајор НАТО и слично. То ме уопште не би изненадило, јер они подносе извештај редовно својим газдама и за то што раде добијају новац и ми имамо податке да добијају новац и о томе отворено говоримо – (Скупштина Србије, 20. октобар 1998.) | ” |
| „ | Чланови СРС-а немају намеру да путују у те земље док су им на власти овакве говнарске владе. – Коментар поводом забране путовања у земље Европске уније („Блиц“, 18. децембар 1998.) | ” |
1999
уреди| „ | Ми, словенски народи морамо се удружити, ујединити и заједничким снагама супротставити мондијалистичком злу. У нас су сад уперени погледи читавог човечанства. – Шеф југословенске парламентарне делегације на парламентарној Скупштини савеза Русије и Белорусије („РТС“, јануар 1999.) | ” |
| „ | Не прихватам да је било који свештеник ближи Богу од мене. – („ТВ Палма“, фебруар 1999.) | ” |
| „ | Ако дође до бомбардовања НАТО-а, ако дође до америчке агресије, ми Срби ћемо прилично страдати, али Албанаца на Косову неће бити... Ја са овог места упозоравам све суседне државе да се не играју ватром. Која суседна држава дозволи напад с њене територије на Србију, наћи ће се у рату са српским народом. Ако и једна америчка пушка запуца на Србију и српски народ, гарантујемо да од македонске државе ништа неће остати. – (Митинг Српске радикалне странке, Хала „Пинки“, 27. фебруар 1999.) | ” |
| „ | Драги брате Панки, Цела Србија је одушевљена лекцијом коју сте очитали енглеским окупаторима. Твој јуначки поступак права је залога српско-македонског пријатељства. – Писмо послато Саши Каиновском Панкију, власнику ресторана из Скопља, који је са групом људи претукао 22 британска командоса из састава снага НАТО стационираних у Македонији. (11. март 1999.) | ” |
| „ | Америчке интересе уништаваћемо на сваком кораку. – Конференција за новинаре (септембар 1999.) | ” |
| „ | Небојша Попов је Србин по мери Анте Павелића. У последњих 12 година је непрекидно Усташе помагао...Дошли сте пијани у студио, а са пијаним човеком не вреде никакви аргументи...И Хитлер је почео са разбијањем чаша у минхенској пивници (Након што је Попов разбио чашу у студију). – Емисија са Небојшом Поповим | ” |
| „ | Онај ко неће да плаћа струју боновима, може да их исцепа и на томе му хвала. – Конференција за новинаре (септембар 1999.) | ” |
| „ | Инфлација је опет узела маха, али убеђен сам да ћемо је држати под контролом. Ми смо рат дочекали са укупном новчаном масом од десет милијарди динара, а сада имамо 14 милијарди динара. Морали смо нешто новца да доштампамо, јер ко би финансирао све ове радове. Инфлација вам ту дође као једна врста пореза. Имате сто динара у џепу, инфлација вам то обезвреди, па имате 80 динара. Не сме се дозволити хиперинфлација, сада смо зауставили и више неће бити штампања. – („Блиц“, 19. октобар 1999.) | ” |
| „ | То што су неки новинари пребијени је ризик професије. Један број новинара просто чезне за пендреком. – Конференција за новинаре (октобар 1999.) | ” |
| „ | Они који буду трошили између 600 и 900 киловата месечно немају разлога за забринутост, јер ће бити најзаштићенији ценом, али ће они који троше 2.000 киловата, масно платити утрошак, а то и нису просечни грађани и не треба их много жалити. – („ТВ Палма Плус“, октобар 1999.) | ” |
| „ | Зашто би ми размишљали о евентуалним заједничким кандидатима за изборе који нису ни близу, нити има разлога да се одрже док не истекне мандат садашњем председнику? Сутра ћете ме кандидовати за председника Америке. – Да ли ће бити председнички кандидат левице и радикала? (конференција за новинаре, новембар 1999.) | ” |
| „ | Не могу медији да објављују да смо некога убили, да смо организовали атентате, ако нисмо. Можда и јесмо, али где су докази. – Конференција за новинаре (децембар 1999.) | ” |
| „ | Ништа се није десило у нашој земљи што би изискивало ванредне изборе а ми нећемо да будемо Деда Мразеви. – Конференција за новинаре (децембар 1999.) | ” |
2000
уреди| „ | Док ми из владајућих странака бринемо о обнови Србије, поново подижемо мостове, пруге, путеве и фабрике, док улажемо максималан труд у економској и социјалној сфери и народ нам у томе помаже, маргиналне проамеричке политичке странке служиће нам за увесељавање и разоноду у ретким тренуцима одмора. – („Борба“, јануар 2000.) | ” |
| „ | Адекватно ћемо реаговати на основу устава и закона свим средствима које нам стоје на располагању у одбрани своје земље.
Против свих оних који су инструментализовани од стране западних земаља. Против свих, а можда и против Ваше новине. Ви сте из "Новости", је л' тако? А, из Б292. Шта је то, ја нисам ни чуо, је л' то регистровано? Министре, је л' постоји то? Е, против свих оних који делују по инструкцијама Запада, који примаје паре од Американаца и њихових савезника да делују против СРЈ, на адекватан начин. Адекватан начин ћете искусити у пракси. Јер, овде више рукавица нема, овде је сад све кристално јасно, и ко се сабље хвата, може од сабље и да погине – то треба сви да имате у виду. Не мислите ваљда да ћемо ми дозволити да нас убијате као зечеве, а да ћемо ми Вас да тетошимо овде и узгајамо у саксијама. Водите рачуна о томе. Вас, са Б92 и осталих издајничких експозитура. Не мислите ваљда да ћете ви преживети нашу евентуалну ликвидацију. Грдно се варате. Има ли још питања? – Конференција за новинаре („Б92“, 10. фебруар 2000.) |
” |
| „ | Вама би требало да је одавно познато да се ја ничега не плашим, апсолутно ничега.
Па, видите да нисам повређен. А што бих се ја плашио? Требало би Ви да се плашите. Радите за издајничко гласило... А, није издајничко гласило – добро. Ви после доказујте да није. После нечега. Видећете Ви чега. Само нема више у рукавицама ништа. Ви, државнике овде да убијате као зечеве, а да будете сигурни – варате се, сувише се варате. Сад више нема у рукавицама ништа. Ко ради за Американце, мораће да сноси последице. Какве последице? – Најгоре могуће. Радите против своје државе, плаћени сте америчким парама да уништавате своју државу. Ви сте издајници, ви сте најгори. Нема ништа горе од вас! Ви сте гори од било каквих криминалаца! Е, то је врло тачно. То је потпуно тачно. Ви сте издајници јер примате паре од Американаца и увек сте примали паре од Американаца. Ви сте исти – и они који су примили паре да убију министра одбране и Ви који сте плаћени да пропагандно делујете против своје земље, исти сте, исти сте злочинци. Истрага ће утврдити да Ви добијате паре од оних који су бомбардовали нашу земљу – у то сам апсолутно убеђен, јер они званично подносе извештај колико Вам дају пара. И Ви сте исти. Међу Вама који радите за стране обавештајне службе тражимо убице. Ви сте саучесници убиства. Ви сте исти. Не мислите ваљда да сте Ви новинари неке свете краве? Има крава међу Бама, додуше, али нисте свете. Јесте убице. Убице сте свог народа и своје државе, потенцијалне. Да, Ви који радите за Американце – Ви из "Данаса", Ви из Б92, Ви из "Гласа јавности", из "Новости", Ви из "Блица". Ви сте издајници српског народа, свесно радите у корист оних који су убијали српску децу. Свесно радите, продане сте душе – то сте Ви! – Конференција за новинаре („Б92“, 10. фебруар 2000.) |
” |
| „ | Ви знате господине Илићу ко је први човек Српске радикалне странке, и други и трећи, и четврти и пети, седам-осам људи из најужег руководства. Има ли иједна опозициона странка где се зна други човек? Знате ли ко је други човек у странци Владана Батића. Знате ли ко је други човек у странци Ненада Чанка. Не знате, негде се појави други човек, али га брзо елиминишу, ликвидирају из странке. Лидер систем такозвани Фирер принцип, он је у теорији познат. Ово није ништа пежоративно што сада говорим, човек странка неприкосновено одлучује о свему. И какву будућност нуди Србији? Демократску будућност. Ту демократске будућности нема. – Емисија са Батићем, Илићем и Чанком („ТВ Палма – Обрачун испод Палме“, 1. мај 2000.) | ” |
| „ | После десет година санкција, блокада, ратова и бомбардовања, двехиљадите године Србију је задесила највећа историјска трагедија, космичка катаклизма. Нестрпљива, та широка река Србија, велика као Дунав, моћна као Волга, ускомешала се, заталасала се, узбуркала, и са свога дна подигла најсмрдљивији муљ, олош, шљам, на површину. И тај смрдљиви муљ, шљам и олош преузео је власт у Србији. – (Митинг СРС, 25. септембар 2000.) | ” |
2001
уреди| „ | Вук Обрадовић је крив што му Драгољуб Марковић није саградио кућу у Бановцима као Зорану Ђинђићу. Ја сам овде већ говорио о тој кући. Излазио Чедомир Јовановић и говорио: „Има права Зоран Ђинђић да сагради кућу својим парама“, а после више дана излази Ђинђић у јавност и каже: „Ко нађе кућу његова је“. Е ја сам нашао Ђинђићеву кућу у Бановцима, ево фотографија те куће. Ја сад тражим од Ђинђића да ми преда ту кућу. У праву постоји нешто што се зове „Јавно обећање награде“. Ја сад имам право да тужим Ђинђића јер је он јавно обећао ко нађе ту кућу биће његова. Сад ћу да имам две куће. – (Скупштина Србије, 1. јун 2001.) | ” |
| „ | Пиштољ може једном да вас ликвидира и готово, а оно друго може више пута да вас опали а ви све више желите... Никада на студенте нисам потезао пиштољ, већ на руљу која је хтела да ме линчује. Студенти су на факултету, кад изађу са факултета они су грађани и не могу бити повлашћени у погледу њиховог понашања. Руља се поновила, после 5. октобра, не знам који дан, напали су ме пред скупштином, било је довољно да се испали један метак и они су се разбежали. Руљу увек чине кукавице, руља је јака када је у чопору... Не дај ми боже такве власти где су у парламенту само факултетски образовани људи, држава би брзо пропала... У америчком конгресу је обелодањено да је 77 милиона долара дато да би опозиција променила власт... Он (Кустурица) је мене изазивао на двобој а ја сам нудио да један криминалац „Лале Робија“ изађе место њега јер би се устручавао да упуцам Кустурицу. Увек сам се питао како се осећао официр Дантес који је убио Пушкина. – У емисији са Биљаном Вилимон у вези сексуалне афере Вука Обрадовића („ТВ Пинк – Клопка“) | ” |
2003
уреди| „ | Био бих дубоко несрећан када би тај светски циркус прошао без мог директног учешћа. Једва чекам да одем у Хаг, што пре и у било ком својству. Мој животни циљ није да мирно умрем у кревету, већ да оставим неко дело по којем ће ме се сећати поколења. Хаг је за тако нешто идеална прилика. – (14. фебруар 2003.) | ” |
| „ | Николић је једини кандидат за заменика председника странке на данашњем Конгресу. Радиће оно што сам ја радио. Не мислим ја да се странком може управљати са толике удаљености нити да управљам странком из Хага, али претпостављам да ће неки мој савет бити користан. – („Блиц“, 22. фебруар 2003.) | ” |
| „ | Ако сам допринео да се сукоб међу мафијашима продуби, између Чумета и Спасојевића и тако даље, ја се на то поносим. Јер за једно друштво нема ништа боље него кад се криминалци међусобно сукобе. Али да сам наручивао нечије убиство, то су грозне измишљотине. Ја сам се лично обрадовао кад сам чуо да је Ђинђић погинуо, да је Ђинђић мртав. Овде сам се у затвору обрадовао, ставио до знања свој околини. Јер је Ђинђић велики издајник српског народа и велики криминалац, највећи у Србији, заслужио такву судбину. Мени је жао његове породице, његове деце што су остале без оца, као што ми је жао и Спасојевићевог детета што је остало без оца. Али, што се тиче квалификација ко је већи криминалац, Ђинђић је без премца. – (Саслушање у Хашком трибуналу о убиству Зорана Ђинђића, 4. август 2003.) | ” |
2008
уреди| „ | Браћо Срби и сестре српски радикали,
Чланови Централне отаџбинске управе! Поздрављам све чланове који су остали доследни идеологији српског национализма, антиглобализма и русофилства. Ова седница се одржава у тренутку који је судбоносан, не само за Странку, већ и за Србију. Њене последице ће се одразити не само на нашу странку и Отаџбину, већ и шире! Ово је сукоб између двеју идеологија: с једне стране је идеологија Српске радикалне странке, а с друге стране је прозападна идеологија. То није никаква наводно мекша, реформисана идеологија Српске радикалне странке, то је идеологија која је идентична идеологији коју заступа Демократска странка, ако ту уопште и има било какве иделогије. У ствари, њу одређују: Брисел, Вашингтон, чиновници страних амбасада и олигарси – Мишковић и Беко. Већ годинама упозоравам руководство Странке да стране обавештајне службе не мирују и да ће покушати да униште Српску радикалну странку. Зато ово није лични сукоб. Ово је сукоб две супротстављене идеологије. Ово је сукоб слободарске идеологије Српске радикалне странке, против идеологије вазалног односа, која ће дозволити, зарад личне користи, да Брисел, Вашингтон и тајкуни униште будућност наше отаџбине, да је у потпуности економски ослабе и територјално распарчају. Европска унија отима део наше територије, а они кажу то је прихватљиво. Ако сада поклекнете, будите уверени да ће наши потомци ускоро радити као слабо плаћена радна снага у нашој и у земљама Европске уније као Бугари, Румуни и Пољаци, чију је економију Брисел упропастио, и да ће нас се стидети. Ми желимо да будемо равноправан партнер у ЕУ без условљавања, са Косовом и Метохијом у саставу Републике Србије. Ако останете доследни, има наде за Србију. Уз руску помоћ и помоћ других јаких слободарских и пријатељских земаља можемо да створимо стабилну и економски јаку државу, коју ће уважавати у целом свету! То је реалност, остало су патетичне фразе. Фраза да хоћемо и на Исток и на Запад, да је Србија кућа са двоје врата, је неодржива. Србија није железничка станица. Ми говоримо само истину и не понашамо се као политичке проститутке. Наравно, марионетска група ће вас убеђивати у супротно – да се може седети на две столице, да они мисле на будућност и ваше деце, а не само своју и слично. Али, ако искрено и храбро преиспитате своја осећања и савест, знаћете да то није истина! Знаћете да покушавају да оправдају своју издају. Браћо и сестре, ја сам свој избор одавно направио. Никада се нећу помирити са тим да западне агентуре и тајкуни који су њихов финансијски инструмент воде ову странку. Никада се нећу помирити са онима који отимају Косово и Метохију и растачу нам земљу. Не може бити помирења између мене и марионетско-издајничке групе, која жели да промени идеологију странке у тренутку када нам убијају људе на демонстрацијама, испоручују српске главе, а Европска унија наставља да поставља нове услове, и захтева извршење нових налога, који воде ка урушавању нашег суверенитета и територјалног интегритета. То раде управо сада, на глуп и примитиван начин, не увиђајући у својој похлепи, да је Русија поново стала на ноге и да жели да помогне Србији, економски и политички, и на сваки други начин, не увиђајући да су се после осам година досовског мрака, стекли услови за васкрс Србије! И управо сада, када је требало појачати напоре за ослобођење Србије, они хоће да промене идеологију Странке, која се очувала и у тежим околностима. У томе никада неће успети, идеологија Српске радикалне странке је бесмртна. Смисао мога живота је у борби за слободу мога народа, за одбрану његових националних вредности, у борби за истину о моме народу. Они који су хтели да следе тај пут прикључили су се Српској радикалној странци. Никада никога нисам обмањивао да је то лак пут, не обмањујем ни сада. То је најтежи пут, јер српски народ има тешку и несрећну историју, историју пуну искушења. Имао је велику шансу да у средњем веку израсте у ред највећих европских народа. У време Немањића било је Срба колико и Енглеза. А онда се десило оно што нас је увек пратило као највећа несрећа: неслога, нејединство. После смрти цара Душана царство се поделило. Великаши су више снаге губили у међусобним сукобима и ратовима него одупирући се спољним непријатељима. Та неслога је главни кривац пропасти српске царевине. Она се и касније појављивала када нам је било најтеже, као што се и данас дешава. У сваком новом изазову долазило је до издаје. Управо као и данас. Они вам нуде лакши пут, али по коју цену? Лажу вас и обмањују да границе нису важне јер оне наводно нису важне у Европској унији. Ако изгубимо територију, ко смо и шта смо?! И где је крај тој отимачини?! Без државе немамо ни слободе. Ми се сада налазимо у једној од најтежих борби за очување отаџбине. О онима који покушавају да униште идеологију српског национализма не желим да говорим, о њима ће довољно рећи време и историја. Могу да се послужим Есхиловим речима – Никада не бих своју муку мењао за њихов слугерањски посао. Браћо и сестре српски радикали, На вама је данас велика одговорност. Бирајте – или Српска радикална странка или марионетска прозападна група. Ја верујем у вас. Када данас одбранимо Српску радикалну странку и њену идеологију, то ће бити велика победа за Србију. Живела Српска радикална странка! Живела Велика Србија! – У писму које је прочитано на седници Централне отаџбинске управе СРС-а (11. септембар 2008.) |
” |
| „ | Велика ме је срамота што је Томислав Николић годинама уживао моје неограничено поверење, чак толико поверење да сам му омогућио да буде главни шеф тима за помагање моје одбране и утолико је моје разочарање веће. Суд не сме да се руководи Николићевим изјавама у српским медијима, јер је то човек који је изгубио сваки морални критеријум. Хашки трибунал и Томислав Николић заједно раде против мене, тужилаштво може Николића да узме као сведока и доведе га у судницу како би та сарадња била овде максимално манифестована... Са Николићем је готово у сваком погледу. – (У Хашком трибуналу, 23. септембар 2008.) | ” |
| „ | По инструкцијама америчке и британске обавештајне службе, Николић и Вучић воде кампању да сам ја наложио њихову ликвидацију и да сам дао налог да се на њиховим скуповима изазове крвопролиће. – (У Хашком трибуналу, 5. новембар 2008.) | ” |
2011
уреди| „ | Пуне четири године сам робијао са Слободаном Милошевићем. Од јануара 2004. до фебруара 2005. године налазили смо се у истим затворском блоку. Сатима смо се дружили. Иако смо дуги низ година били често непомирљиви политички противници у затвору смо се зближили и постали, уверен сам искрени лични пријатељи. – Писмо поводом десетогодишњице изручења Слободана Милошевића у Хаг (25. јун 2011.) | ” |
О Шешељу:
уреди
„Он мене мрзи зато што сам Муслиман – рекао ми је – он мрзи нацију којој ја припадам, он је националиста и то је суштина. – (1980.)”
— Хамдија Поздерац (учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије)
„Шешељ је добио 6.686 гласова. За кандидата Социјалистичке партије Србије Радоша Караклајића гласало је 1.663 бирача. Према подацима општинске изборне комисије Раковице јуче је гласало само 8.552 бирача, што је 30,6 одсто бирачког тела, али по изборном закону у другом кругу гласања није неопходно да на биралишта изађе најмање половина уписаних бирача. – („Политика“, 1. јул 1991.))”
„Од свих опозиционих политичара највише ценим Шешеља, јер се његова странка не финансира из иностранства и не мења политику од данас до сутра. – („Илустрована Политика“, 1992.)”
„Тешко Србији са Шешељем. – (1992.)”
„Шешељ је у ствари хрватски изрод.”
„Против Шешеља су сва средства дозвољена. – (У разговору са Слободаном Милошевићем, 1997.)”
„Уопште нисам сео у Шешељеву фотељу. Шешељ је председник странке, али ја иза тога не смем да се заклањам. Преузео сам да водим странку, то не значи да сам ја председник и да Шешељ не одлучује о свему. Али нећу да се склањам, нећу да се кријем. Знам ја где ми је место, зато што сам за разлику од других политичара свестан да сам имао председника који је у свему бољи од мене. И колико се год трудио, радио и читао никада нећу моћи да га достигнем. Кад сам тога свестан, онда је све друго лакше. – („Блиц“, 3. март 2003.)”
„Оптужили су Војислава Шешеља. Оптужили су најбољег међу нама и мислили су да ће бити мало људи после тога, који ће смети да га помињу, да дозволе да их води, да наставе оно што је он започео. Да вас не убеђујем колико пута дневно помислим на Војислава Шешеља, поносан сам што сам у 39. години поново добио брата и што се тај брат зове Војислав Шешељ. Некад ми дође да га наљутим, да се склоним негде где ме нико не види и да се придружим хиљадама мајки и сестара које понекад заплачу за њим. Али за јунаком, за херојем, за таквим човеком, не смете никада ни једну сузу да пустите. Није Хаг знао са ким има посла. Ломи га ово што се са Србијом дешава, али га диже ово што ради Српска радикална странка, то му је и утеха и спас и мотив за борбу. Мислили су да ће га склонити из политике, као да можете склонити Шешеља из политике, као да можете да спречите Војислава Шешеља да предводи српски народ. Војиславе, ова Србија те подржава, и да је велика као Америка и таква би те подржавала. Војиславе, бори се до краја за нас не брини. – (Митинг у Сава центру, фебруар 2005.)”
„Војислав Шешељ је већ сада победио и ушао у највећи део српске историје, шта год да се у Хагу догоди. Надживеће нас Војислав Шешељ, а деца у Србији ће поносно изговарати његово име. – Митинг СРС-а поводом штрајка глађу Војислава Шешеља. (Испред америчке амбасаде, 8. децембар 2006.)”
„Више је него очигледно да је војвода Шешељ још идол већине Србијанаца. Наличје њихове спремности на добросуседске односе познајем још из детињства. Катарзе није било и не наслућује се. Ипак, подигао бих свој глас и да се његов штрајк глађу прекине. – („Јутарњи лист“, 16. децембар 2006.)”
„Својом снагом и одважношћу на почетку кафкијанског процеса у Хагу све нас је постидео. Уверен сам да је његова борба, у ствари, борба за Србију и њену будућност. – Поводом Шешељеве књиге „Растурање Хашког трибунала“ (2008.)”
— Александар Вучић (српски политичар)
„Само луд човек може да заговара рат. Мислим да Шешељ никада није био такав, осим ако човек мора да се брани, да брани своју кућу. Онда је то рат. Ако не будете пуцали, пуцаће онај други на вас...Онај принцип, ко није са мном тај је против мене, могло би се рећи да је томе Шешељ остао доследан...Шешељ брзо мисли, брзо пише, мислим да се некада кајао што је нешто рекао али се никада није повлачио. – (емисија „Распакивање“, 30. новембар 2011.)”
— Гојко Ђого (српски песник и писац)
„Он изванредно манипулише речима, он је сјајан говорник. Директно иде да дискредитује свог противника, да га етикетира, да га увреди. Он се не либи да опсује – (емисија „Распакивање“, 30. новембар 2011.)”
— Жарко Требјешанин (психолог)
„Не постоји састанак који се тиче Хага, а да не споменем тај случај Војислава Шешеља! Чак ми је у једном тренутку тужилац Серж Брамерц у полушали рекао: Да није вама Шешељ потпредседник странке? – („Курир“, 30. новембар 2011.)”
— Расим Љајић (председник Националног савета за сарадњу са Хашким трибуналом)