Григорије Богослов

„Ја сам бежао да бих схватио Бога, усходио на гору, ступао у облак, удаљивши се од материје и свега материјалног, сабравши се унутар себе, колико је могуће. Али када сам погледао, видео сам једино Бога отпозади.”

„Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време и разара.[1]