„Не можемо с гуслама y 21. вијек! Срби напријред — гусле стој! Шта да се ради? Што то нису рекли раније? Двадесет вијекова је могло, a сад одједном не може, као да је 21. вијек гори од свих претходних вјекова. Да смо знали не бисмо с гуслама ни кретали на толики пут. На једвите јаде смо се некако допељали до пред капију 21. вијека и сад треба да се ту раздвајамо. И не знамо ко је кога довдје довео: оне нас или ми њих. Ни ко је постао споран: ми, гусле или оно што гусле памте и говоре. Немогуће је да ми ваљамо, a гусле не ваљају. Можда би требало да ми останемо y 20. вијеку, a оне нека прођу даље да причају нашу погибију.”