Добривоје Будимировић

Добривоје Будимировић (5. јануар 1947), познатији као Биџа, је пензионисани политичар у Србији.

Цитати

„Ех, да ми дају да се 'отцепимо', па били бисмо као Сан Марино!”

„Залажемо се за Србију која ће личити на Свилајнац.”

„Само луд човек може да држи своје тешко стечене паре у банци. Ти даш новац, а лопови дођу па распродају и погасе банке.”

„Драшковић само лаже. Он не води добро ни своје министарство, ни своју странку, па ни ону жену не зна да води. Запамтите, Милошевић је пропао због његове супруге. Свуда где квочке почну да кукуричу уместо да кокодачу, то се онда пренесе на цео народ. То се нама у Србији сада пренело на цео грешни живаљ. Ни ове демократе нису ништа боље. Тадић је долазио лично у Свилајнац да промовише свог кандидата против мене. Рекао је: 'Нећете ваљда поново биџизам.' Требало је да има барем мало габарита и да дође код мене и каже: 'Ти си, Биџо, нормалан човек. Дивно си све ово урадио у тешким временима.' Шта је урадио овај његов идиот?”

„Ја не знам која је та Влашка партија. То код нас не постоји и није била на изборима. Свилајнац је српска општина и нема влашке партије, можда их подржавају Власи из Бора и Неготина. Ја, бре, правим тротоаре у Свилајнцу какви постоје само у Монте Карлу и нигде више, и сад ме смењује партија која не постоји.”

„Наша држава не може да живи од политичког хомосексуализма и проституције. Огроман број српских политичара су по карактеру, у ствари, проститутке.”

„Демократска странка можда има сараднике на оном свету који су им скупљали потписе. Не разумем се у то јер нисам имао прилике да сарађујем са вампирима и сотонама. Нападају ме политички вампири, па ћу морати да носим бели лук и босиљак.”

„Чедомир Антић је млад историчар, а историју пише тек ко преживи, не пише историју онај ко је ствара.”

„Још неке 1995, 1996, кад сам за говорницом рекао шта Србин Србину не опрашта, то су две ствари, то је само успех и ако му неко воли жену. То ће друго и да опрости ако има неке користи, али прво неће нико, и то је управо одговор мој на те који ме не познају, шта Биџа значи, кад неко помене од њих моје име.”

„И ја волим исто да опсујем, зашто, и то је део васпитања, односно неваспитања човека, али када ћу ја да реагујем то зависи много од друге стране. Јер, видите, ја имам ону Божју заповест која каже – ко мене хлебом, ја ћу њега печеним прасетом, ко мене каменом засигурно га не гађам митраљезом.”

„Српски парламент никада није боље функционисао него када је СПС имао 194 посланика. У том првом сазиву било је више духа. Говорим и о представницима власти и опозиције. Било је и песама и добацивања, али је све то било у границама цивилизованог понашања. Непристојност која сада влада унета је у парламент тек 1996. и 1997. године када су у њега ускочили људи који никада ништа у животу нису урадили, ни један колац зашиљили.”

„У Титово време свако је знао шта га чека. Постојала је сигурност, лагодно се живело, са црвеним пасошима путовали смо где год смо хтели и свуда смо били радо виђени гости. Ови клинци који су зајахали Србију, чији су очеви живели на Титовој сиси, сада мољакају за паре и да нас пусте да путујемо по Европи?! То говори најбоље о томе каква је разлика између Титовог и данашњег времена.”