Добрица Ћосић

Добрица Ћосић, српски књижевник.

Добрица Ћосић (1961)

Цитати

„ Неутралност данас, када се против српског народа води рат, сматрам лажју и моралним кукавичлуком. (...) то је српско антисрпство. ”

„ Иако је српска култура у последњем столећу свог развића доживела свој епохалан преображај, огроман стваралачки успон и многоструко обогаћење, њу још увек оптерећују извесне неповољне историјске условности из времена њеног преласка из патријархалне у грађанску епоху. ”

„ Мука опстанка по сваку цену вековима је гонила Србе с њихових огњишта и расипала их, с очајом и надом, по балканским, јадранским и панонским пространствима. Време и сила радили су им таласе, рубили, топили их. Царевине, културе, вере, делиле су, разарале, мењале народ што је покривао простора које није могао увек да савлада ни биолошки ни цивилизацијски. При томе, изванредно је уочљива упорност Срба да свој духовни облик и историјску самосвест потврђују свуда где застану и остану... ”

„ Можда је најнесрећнија особеност српске националне културе њена садржина, временска и просторна нејединственост. Ту нејединственост владајући чиниоци данас упорно подстичу. За ту сврху створена је једна читава идеологија. У ту се идеологију силе аусторугарске и коминтерновске концепције Балкана и Југославије. Једног дана то ће бити сагледано са свим последицама... ”

„ Мени је друштвено и марксистички неприхватљиво фаворизовање било чијег националитета на рачун класног становништа, на рачун општих друштвених вредности, на рачун знања и способности, рада и морала као основних људских вредности у социјалистичкој заједници... ”

„ Тешко је у овом тренутку одређивати се према Његошу да се истовремено не одредимо и према једном историјском криминалу који се врши за извесних страна и на извесним местима, а са очигледним циљем. Ишчупати Његоша из целине културе српског народа - то је управо убиство Његоша. ...Ја не знам шта је Његош ако није највећи српски песник 19. века, нити знам шта је српска култура ако у њој нема Његоша. ”

„ Јер мора дуго, дуго да се ћути над седмоцифреним бројем мртвих: милион двеста педесет седам хиљада. Једино у статистикама људских губитака у ратовима за слободу, ми смо равни великим народима, а многи велики нису равни нама; једино бројем ратних жртава за слободу ми стојимо у самом врху европске ранг листе. Та чињеница ме приморава на потиштеност: па какав смо ми то народ, какви смо ми то људи који у ратовима толико гину за слободу да самим победама остану без ње? Како нам то увек неко међу нама, неко у кући, отме оно што нам на бојишту није могао да отме многоструко јачи непријатељ? Како то да људи толико достојанствени, поносни, храбри у рату, пристају у миру да трају понижени и покорни...? ”

„ Чини ми се, нешто је извесно: 4. маја 1980. умрла је титовина, умрла је монархија. Крај је дворовима, Галебу, плавом возу, ескадрилама, јахтама, уникатним мерцедесима, дивизијама које чувају пругу да плави воз безбедно прође са својим свемоћним спавачем који иде у лов на капиталце... крај је помпи, шпанском, титовском пролетерском протоколу, заустављању саобраћаја, пустошењу башти, покољу цвећа из цвећара, друмовима засутим цвећеме, да би га прегазио његов мерцедес и његови телохранитељи и пандури; крај је баснословном, ничим неограниченом расипању, корејским дочецима... потемкијади. ”

„ ...Историја нас опомиње: народи који имају вођу, имају и неизвесну будућност. Често је бивало: ту где је велики вођа, мала је демократија. ”

Види још

• Време смрти
• Корени

Литература

• Прелевић, Марко (2021). Добрица Ћосић: Верник и грешник. Београд: Недељеник.