Драгачевски епитафи: несреће
Драгачевски епитафи: несреће су одломци епитафа са старих надгробних споменика Драгачева.
Споменик Савки (†1841) страдалој од грома (Марковица – Орлова)
- Поражена громом от неба[1]
Споменик младићу Јовану Спасојевићу (†1848) (Дучаловићи – Главоч)
- Откачи му се пушка сама из руку[1]
Споменик младићу Милану (†1856) (Луке – Лазовићи)
- Погинуо од пушке неотично[1]
Споменик дечаку Јеремији Микаиловићу (†1869) (Дучаловићи – Садљике)
- Неотично погинуо од пушке[1]
Споменик младићу Милораду Бошковићу (†1875) (Осоница – Селиште)
- Погинуо од букве чувајући козе[1]
Споменик младићу Драгићу Лукићу (†1884) (Лиса – Милићевићи)
- Погинуо од дрвета[1]
Споменик сиромаху Гаврилу Гавриловићу (†1892) (Гуча – изнад школе)
- Као радник паде са торња цркве гучке
- и на место погибе[1]
Споменик Миладину Пандуровићу (†1893) (Лиса – Шулубуре)
- У гостима код свог кума
- несретним случајем доби тешку рану[1]
Споменик ђаку Светолику Станчићу (†1896) (Дучаловићи – Садљике)
- Идући школи на науку
- смрт немила покосиме[1]
Споменик Петру Божићу (†1896) (Пилатовићи)
- Погибе у селу Прилипцу у сватовима.
- Код куће свог сестрића
- увече огледајући своје коње
- ударига једна кобила у слепо око ногама
- од чега је после два дана испустио
- своју племениту хришћанску душу.[1]
Споменик младићу Милану Стојковићу (†1899) (Осоница – Мечке)
- Погину од горе у планини[1]
Споменик Вукадину Мијаиловићу (†1902) (Горња Краварица – Баралићи)
- Вукадина позвао је његов старац Тома Радичевић
- кад је женио сина, Радоја, у сватове.
- Вукадин са женом оде свом шураку, у сватове.
- Оду за девојку, тамо кад су извели девојку,
- опале из пушака и Вукадин погине.[1]
Споменик испрошеној девојци Челестини (†1904) (Граб – Рајичићи)
- Она је Сама Себе смрт Створила:
- поводом паклени подводиља
- и крволокиња из своје околине[1]
Споменик Крстини Цибуревић (†1908) (Церова – Горње гробље)
- Као Жена, у другом стању,
- са своим се бременом раста,
- и [роди] живо чедо, ко леп цвет,
- а она премину[1]
Споменик младићу Богдану Старчевићу (†1909) (Доња Краварица – Старчевићи)
- Неотично погинуо
- од букве на свом раду[1]
Споменик младићу Рајку Пртењаку (†1911) (Бели Камен – Бујошевићи)
- Својом намером
- предаде богу племениту душу[1]
Споменик младићу Милоју Анђелићу (†1914) (Гуча – Анђелићи)
- Идући свом оћуру на кондер,
- спадне и са падом с воза много се рани
- и оде у болницу у Пожегу и ту је умро[1]
Споменик младићу Драгољубу Танасковићу (†1915) (Живица – Танасковићи (ван гробља))
- Погибе несретним случајем у Чачку[1]
Споменик шеснаестогодишњем Драгомиру Павловићу (†1918) (Пилатовићи)
- Са својим друговима оде Морави:
- играјући се са гранатом
- баце у ватру која пукне
- и погибе на сам дан Божића.[1]
Споменик девојци Тијани Суруџић (†1920) страдалој од грома (Горачићи – Суруџићи)
- У најлепшем цвету
- младости своје од 14 год.
- погибе од Времна облака
- на плаштењу[1]
Споменик четворогодишњем Милосаву Цветићу (†1925) (Церова – Доње гробље)
- Пострада од Водоплава
- код своје куће[1]
Споменик Миливоју Станишићу (†1931) страдалом од грома (Властељице – Станишићи)
- Од елементарне непогоде
- погибе од грома[1]
Споменик Милутину Миливојевићу (†1934) (Пшаник – Титма)
- Вадећи камен погинуо[1]
Споменик домаћици Наталији Пајовић (†1945) (Каона – Пајовићи)
- Погибе неотички код своје куће[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Надгробни споменици Драгачева : каталог измештених и заштићених драгачевских надгробних споменика у Гучи. Краљево: Завод за заштиту споменика културе Краљево. 1984.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено ed.). Чачак: Међуопштински историјски архив.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (2. допуњено ed.). Чачак: Народни музеј.