Дубравка Стојановић

Дубравка Стојановић (Београд, 15. фебруар 1963) српска је историчарка и универзитетска професорка.

Цитати

„Доминантна историографија није била научна и критичка, већ она која је служила свим режимима, нарочито националистичким. Без обзира што је увек било примера критичке историографије, она је, како онда тако и данас, остала на маргини и врло непожељна.”

„Не може бити доброг патриотизма јер се он битно не разликује од национализма.”

„Не треба тражити „договор око прошлости”, већ о њој слободно разговарати.”

„Врло је лако људе који су у страху, као и читава друштва, пребацити у агресивно понашање.”

„Обе Југославије су пале на том различитом тумачењу како та држава треба да изгледа, да ли она треба да има доминацију највећег народа или треба да буде заједница равноправних народа. Тај тест није издржала два пута.”

„Питање је ко је ишта научио из историје и ко је ишта научио из сопственог живота - пођимо од себе. Ми митологизујемо нашу историју - прерадили смо је према политичким потребама тренутка, а тај тренутак траје већ скоро четири деценије. Из целокупне наше историје извукли смо одређене закључке који су врло опасни. Инсистирамо на томе да смо највеће жртве свих суседних народа, да смо у свакој ситуацији били злоупотребљени, да смо ми ти који смо највише патили током историје, а да смо истовремено ми били највећи хероји. То је једна смеса која је патолошка и која је на неки начин параноидна зато што од свих ствара непријатеље и то је, опет, најбољи начин да се диктатуре одржавају зато што онда држите друштво као стадо. Често понављам - за историју су потребне победе и хероји, али за сећање су потребни порази и жртве и то се управо највише злоупотребљава.”

„Сви уџбеници у региону су притиснути стереотипима о суседним народима.”

„Национализам је алатка свих власти у региону.”

„Југославија је била слична данашњој заједници европских народа пре свега по томе што су обе Југославије биле мировни пројекти и државе помирења претходно до крви завађених народа. Стварање заједничке државе је био и начин да се измире југословенски народи који су током оба рата били на супротним странама. То је посебно било важно после Другог светског рата, због масовних злочина који су оставили дубоке ожиљке у међунационалним односима и потиснуту жељу за осветом. Југославија је изгледала као најбоље решење.”

„Можда Вучић мисли да је Тито у Хладном рату, али нити је сада Хладни рат, нити је Србија Југославија, нити је Вучић Тито.”