Душко Радовић

Душан Душко Радовић (29. новембар 1922 — 16. август 1984) је био српски песник, писац, новинар, афористичар и ТВ уредник.

Цитати

• Ко први девојци, његова девојка. Ко последњи девојци, његова жена.
• Многе жене могле би много и лепо да воле, али немају кога, а све се праве као да су већ вољене- срамота их је да признају да нису.
• Празна је кућа без жене. Ако жене нема у кући, нема ко други да буде у њој.
• Свака жена има по једну, прву љубав, за успомену и дуго сећање, за кајање и уздисање, за боље разумевање поезије и музике.
• Вама се откинуло дугме, а она је имала иглу и конац. Тако је почело. Постала вам је жена и од тада више не зна где су јој игла и конац.
• Жене, као нојеви, завлаче главе у мала огледалца, у која може да стане само оно што је на њима лепо. Оне виде само оно што је лепо, а сви други све остало.
• Жене не желе равноправност са мушкарцима- то није ништа- већ са другим женама.
• Жене нису ништа постигле. Некада су биле неравноправне са правим мушкарцима. А сада су равноправне са никаквим.
• Време пролази, старимо и одлазимо полако. Најпре смо изгубили четвртог за покер, па трећег за преферанс, па другог за домине и таблиће. Остали смо сами и сад отварамо пасијанс да видимо шта ће бити са нама.
• Када бисмо знали докле ћемо живети, друкчије бисмо и живели и радили. Нико не жели да буде наиван и глуп и да му се сви смеју кад умре.
• Најбољи синови и кћери наших народа и народности пали су у рату. Било би боље да је обрнуто али то није ни логично ни могуће. То се и може тражити само од најбољих.
• На београдске пијаце стижу кајсије и брескве. Ми вам саветујемо да једете једну дневно. Прва је најлепша. Све друге су исте као прва.
• Стида се треба ослобађати на време, док још можемо да радимо све оно чега се стидимо.
• Молимо паметне и поштене да чувају здравље и не губе наду. За сваки случај. Ако нам нико други не помогне.
• Будите поносни, браните своје достојанство. Немојте зависити од онога чега нема. Правите се као да имате и нешто друго.
• Увек је боље ТАМО него ОВДЕ и увек је лепше ОНО него ОВО. Немамо среће са оним што имамо и што јесмо. Нашу срећу уживају други а да то можда и не знају.
• Домаћа телевизијска серија „Партизанска ескадрила“ није добро педагошки осмишљена. Познати домаћи каубоји као од шале сатиру фашистичке Индијанце. Не смемо дозволити да наша деца и унуци жале што нису живели онда кад је све било лако, једноставно и лепо. Неистинито приказивање оног времена је најтежа оптужба против времена у коме живимо.
• Ми мислимо, драги слушаоци, исто што и ви: Шта ли они раде кад су нама дозволили да радимо све ово што радимо?!
• Ко нема своју републику или покрајину, живу у Југославији као емигрант.
• Тако нам и треба. Док нисмо признавали да има проблема, нисмо их морали ни решавати.
• Остајте овде! Не идите никуда из Београда ако поново морате да се враћате у њега, ако ћете се више радовати повратку него одласку.
• Ако смо се једном искрено заклели, не морамо се стално заклињати. Што се више и чешће заклињемо, све смо сумњивији.
• Не говорите оно што мислите ако живите од тога шта говорите.
• Борили смо се и уморили. Сад нам остаје само да бранимо оно што смо стекли.
• Јуче и прекјуче били сте на имању и осећали сте се добро. Данас се враћате на ово наше заједничко немање и поново постајете беспомоћни и мрзовољни. Изгледа да друкчије и не може. Оно што имамо на јед ној страни, то мора да фали на некој другој.
• Живело братство и јединство свих наших република и покрајина!
• Децу смо прикључили на струју. Она имају нов, модеран пупак у који се може ставити утикач.
• Ако желите да будете бољи од других људи, не смете радити оно што они раде и не можете живети онако како они живе.
• Неки другови су стигли до циља и стоје. Неће да се помере или помакну у страну да би други могли да крену напред.
• Знојимо се, мало од муке а мало од ове врућине. То су два различита зноја. Зној од муке осећа се на муку. Што је већа мука, све га је теже поднети.
• Млади морају да живе ноћу, беже из дана који су окупирали њихови очеви и дедови.
• Наивни постављају питања али не видимо шта имају од тога. Боље живе они који нису у праву.
• У Пољској јесте занимљиво али не можемо рећи да је код нас досадно. Узбудљиво је у Енглеској, у Италији, у Шпанији, али није тачно да и код нас нема шта да се види и чује. Уопште, ми спадамо међу занимљиве земље у Европи.
• Нема већих аскета од лењих људи. Чега су се све они одрекли, у чему све нису учествовали, каква су све задовољства себи ускратили- само зато што их је мрзело.
• Бити марксист има смисла само ако нисте паметни.
• Књиге не дирамо и не читамо. Понекад, из очајања, узмемо понеку књигу и кад се изненада суочимо са њеном лепотом и памећу- то нас дотуче. Боље је да је нисмо ни узимали. Не бисмо знало како је празно и пусто живети без књига.
• Лако је њима тамо, они све знају. А ми овде не знамо ни како се зовемо.
• Унуци нам стижу у последњем тренутку, онда када нам се учини да више никоме нисмо потребни.
• Инфлација је деградирала и штедне улоге али и кредите. Они који штеде плаћају дугове оних који живе од кредита.
• Највише вас мрзе они који вам највише дугују.
• Зачас стигнемо од вечери до јутра. А од јуртра до вечери треба дуго и напорно путовати.
• Неки одговорни другови су незамењиви. Нико други не би могао да ради оно што они раде. А за оно што би требало да раде, можда би се могли наћи неки други, млађи и бољи.
• На нашем лепом Јадранском мору у току јула и августа живе немачки народ и остале народности.
• Неко живи само од продаје пластичних кеса и не зна шта ће од радости и весеља. А неко купује те кесе и купује оно због чега купује кесе и опет не може да нађе разлог за задовољство.
• Многи наши вршњаци хтели су да иду у рат али нису смели. И догодило се оно што се често догађа: Данас памте само да су хтели, а заборавили су да нису смели.
• Само ви и даље идите на Аду Циганлију, па нека вас тамо једу комарци и дивље пчеле. Зашто се нама ништа не дешава? Зато што ми никуда не идемо. Од нас нико нема користи. Немамо је ни ми, али је немају ни други.
• Водите рачуна о свом презимену. Оно ће живети дуже од вас и одговарати за све глупости и грешке.
• Да ли сте већ на годишњем одмору или само не радите? Да ли не радите само пре одмора или то радите и после?
• Сваки лекар је као Вилхелм Тел: треба му много знања и вештине да погоди болест а не болесника. Болест је најчешће мала, а болесник много већи. Утешно је само то што ни болест не може преживети грешку лекара.
• Бирајмо најпаметније и најспособније. Покушали смо са најбољима па то није дало никакве резултате.
• Они који издају и штампају папирни новац могли би са једне стране сваке новчанице штампати и упутства за употребу. Многи грађани имају пара, али не знају шта са њима да раде.
• Нико не пева без разлога. Да бисте постали певач, неко вас је морао мрзети- или професори или жене.
• Сакупили смо пикавце као доказ да један велики пријатељ правде и једнакости пуши цигарете Мarlboro, a свака од тих цигарета кошта много динара. Неки људи још увек једно говоре а друго пуше.
• Неки филмски радници живе од тога што не снимају филмове. Неупоредиво мање стаје филм који није снимљен него онај који јесте. Друштво мање коштају филмски радници који јуре за парама него они који трче за славом.
• Београд остаје без кворума. Неће бити састанака нити ће се доносити одлуке. Следећих месец дана живећемо искључиво на своју одговорност.
• Свако дете требало би да има бар по једну сестру или брата, за случај да му фале мама или тата.
• Немојте живети сто година, јер ће вам деца тада имати по седамдесет и осамдесет година и тек тада нећете знати шта да радите с њима.
• Фудбал окупља две врсте мушкараца: оне који немају девојке и оне који имају жене.
• Љубав је велика сметња сексу. Секс не може да чека, а љубав тражи да се све образложи и објасни: и да ли ме волиш, и колико ме волиш, и шта моје навише волиш, и да ли ћеш ме волети као што ме сада волиш, и да ли си некога волео више од мене... Толико љубави секс не може да поднесе и најчешће одустаје.
• Za druge se navija, Partizan se voli.
• Кад ће тај метро? Многи Београђани су већ одавно под земљом и чекају.
• Много што шта имају и други али такав језик нема нико сем Пироћанаца. Ја сам рођен у Калчином Нишу, комшија сам вам и рођак, и ова књига је била мелем за моја носталгична расположења. / Језик завичаја је једини прави, природни, народни језик. И једино је такав језик могао сачувати мирис и укус поднебља у коме је настао. Наш заједнички, званични, нормативни језик је конвенција, договор како да се споразумевају људи из различитих завичаја. То је вештачки, „прављени“ језик и у њему нема ни свежине ни дражи завичајних језика. Језик наших завичаја припада другој цивилизацији и историјски је превазиђен. Нема будућности. Нови, заједнички језик угрозио је наше лепе, сликовите и атрактивне завичајне језике и осудио их н пропаст и заборав. Ни наш завичај није више оно што је био. Све мање личи на себе а све више на све друге завичаје. Нова цивилизација униформисала нам је завичаје. Укинула је све оно посебно, ретко и необично. Да нема река и планина, не бисмо их могли разазнати и разликовати. И сами смо се изопачили. Нећемо да будемо оно што јесмо, више нам се допада туђе.