Ивана Димић је писац и драматург.

Цитати уреди

„Енглези за драматурга сматрају писца. »Они кажу: Шекспир је драматург, мада кажу и playwright, драмски писац. Драматург у немачком језику, одакле реч и води порекло, оно је што Енглези зову literaray consalting, онај који се бави драмском књижевношћу. Сефер је драматург Ћулију и равноправни аутор представе. У нашем случају, што се те професије тиче, осећа се утицај и руске и западне школе. Код нас је редитељ, у руском смислу речи, шеф параде, Бог Отац, а сви остали су аутори свог дела посла. Ја сам драматург немачке школе. Вештину и занат научила сам гледајући како редитељи раде. Ту сам да дам стручне опаске, да пратим редитеља не мешајући се у његов концепт представе.[1]


„Ја сам добитница НИН награде, је л’, ја сам књижевница, али нисам списатељица, пошто не скуљам списе, него сам писац. Ако правите ту дистинкцију. И нисам драматуршкиња, него сам драматург, то ми пише на дипломи. Јер драматуршкиња је прављење од именице која је немачког порекла, дакле није српски језик уопште. Ви од ње, од прилога односно од придева те именице правите именицу женског рода и добијете драму из туршије. Мислим, добијете нешто што је у ствари идиотски, што је наказно и противприродно за српски језик. Немам ништа против ако неко хоће да се зове драматуршкиња, нек се зове. Ја заиста мислим да је то у реду, ја лично не волим, мени то звучи наказно. Ја сам навикла да сам драматург и то ћу и да будем.[2][3]

Референце уреди

  1. Милошевић, Оливера (29. 4. 1998). „Професија драматург”. Лудус, број 56. Приступљено 7. 12. 2023. 
  2. „Четвртком у 9: Језик женског рода?”. Радио-телевизија Србије. Јутјуб. 20. 4. 2023. Приступљено 7. 12. 2023. 
  3. Калаба, Ана (7. 12. 2023). „Гошће на РТС-у се посвађале због језика женског рода: Окидач је била реч коју сви користимо без проблема (или смо бар мислили)”. Нова. Приступљено 21. 4. 2023.