Карл Сејган

Карл Едвард Сејган,(енгл. Carl Edward Sagan; Бруклин, 9. новембар 1934 — 20. децембар 1996) био је амерички астроном, астробиолог, популаризатор науке и писац популарних књига из науке.

Сејган (1980)

Цитати

„Ми, људи, изгледамо прилично другачији од дрвећа. Ван сваке сумње, наше виђење света разликује се од виђења света великих стабала. Али дубоко у молекуларном срцу живота дрвеће и ми у основи смо истоветни. И једни и други користимо нуклеинске киселине за наслеђе; и једни и други користимо протеине као ензиме који контролишу хемију наших ћелија. Но најважније је то што користимо у длаку исту књигу шифри за превођење информација нуклеинских киселина у информације протеина, као што чине и дословно сва остала жива бића на нашој планети. Према уобичајеном тумачењу овог молекуларног јединства, сви ми - дрвеће и људи, рибе пецачи, муљна плесан и парамецијуми - потичемо из једног заједничког ступња развоја живота у раној историји наше планете.
”

— Космос, поглавље 2 "Један глас у космичкој фуги"

„Али, да ли уопште постоји неко с ким бисмо могли причати? Да ли је уз толико милијарди звезда само у галаксији Млечни пут могуће да само наша звезда има једну настањену планету? Та колико је вероватније да су техничке цивилизације космичка свакодневица, да галаксија куца и зуји пуна напредних цивилизација, и да се стога најближа таква култура не налази на великој удаљености – можда одашиље сигнале с антена постављених на једној планети звезде у нашем суседству, коју можемо видети голим оком, када ноћу гледамо звездано небо ...
”

— Космос, поглавље 12 „Енциклопедија галактика“

„Како бисмо објаснили неком непристрасном ванземаљском посматрачу светску трку у наоружању? Како бисмо оправдали најновији опасан развој сателита-убица, протонске топове, ласере, неутронске бомбе, крстареће ракете ... Да ли бисмо тврдили да десет хиљада нуклеарних бојевих глава са задатим одредиштем повећава изгледе за наш опстанак? Шта бисмо известили о нашем управљању планетом Земљом? Чули смо образложења која нам суперсиле нуде. Знамо ко говори у име држава. Али ко говори у име људске врсте? Ко говори за Земљу?
”

— Космос, поглавље 13 „Ко говори у име Земље?“

„Постојало је у нама својствено схватање да је особа или друштво мало различито од нас, без обзира на то ко смо ми, нешто чудно или бизарно у шта се не сме имати поверења или пред чиме се морамо гнушати. Сетите се само негативних конотација значења речи као што су странац и туђинац. А ипак су споменици и културе сваке наше цивилизације напросто само различити начини људског постојања. Неки ванземаљски посетилац који би гледао разлике међу људским бићима и заједницама нашао би да су те разлике безначајне када се упореде са сличностима. Свемир је можда густо насељен интелигентним бићима. Али Дарвинова је лекција јасна. Људска бића нећемо наћи нигде другде, само овде. Само на овој малој планети. Ми смо реткост попут неке угрожене врсте. Свако је од нас, с космичке перспективе гледано, драгоцен. Ако се неки човек не слаже с вама, пустите га да живи. У стотинама милијарди галаксија нећете наћи сличног.
”

— Космос, поглавље 13 „Ко говори у име Земље?“