Коста Абрашевић (29. мај 1879 — 8/20. јануар 1898) био је српски песник, рођен у Охриду у Македонији, у трговачкој породици.

Коста Абрашевић (1898)

Цитати

уреди

„Кад бол груди слама, кад душу туга мори,

Кад ми сe бeдни жiвот са клетом смрћу борi:
„Дiжи се, у заборав свe боле баци својe!"
Ти тако збориш мени - ох, верно срце моје!”


„Цео свет теби љубак је и мио,

Мислиш, да срећом засјан је одсвуд,
О, али ја га с клетвом у смрт шаљем,
Јер крвном мржњом о, пламти ми груд.”


„На ноге журно, социјалисти,

Сложно под барјак, уз трубни глас,
Радничке руке слободне нек су,
Слободе наше нек куцне час!”


„Да мир и радост и благостање

Овлада вечно — к'о јаки град —
Да срећа прож'ма раднички живот, —
То нам је тежња, то нам је над!”


„Док другог кружи сјај,

И не зна шта је јад —
Радника патња, вај,
И мучни чека рад.
Још сунце није пустило
Свој први рујни зрак,
А већ се хитро разлеже:
Тика—так, тик, так!”