„Стижемо ли на овај простор с јужне, далматинске стране, осетићемо како је овдје камена много мање а растиња много више него у Далмацији. Долазимо ли, пак, са сјевера, с босанске стране, приметићемо како за нама остају стогодишње шуме и бујнија вегетација, а пред нама пукну широки видици - открију нам се простори с много више камења и оскуднијом вегетацијом. Учини нам се како се ту, пред нашим очима, судара сивило камена с југа с тамним зеленилом шуме са сјевера. Цели овај крај доживимо као обострано амортизирајући простор...”

(Манђерало)