Лидија Вујачић је професорка на Филозофском факултету Универзитета Црне Горе. Бави се антропологијом популарне културе, антропологијом конзумеризма и антропологијом медија. Бави се и сликарством.[1]

Цитати

уреди

„Савремено друштво постаје све више визуелно друштво или визуелна цивилизација, јер су се модна и козметичка индустрија усљед социјално испровоциране потребе приближавања актуелним естетским идеалима физичке љепоте, усталиле као један од темељних покрета модерних тржишних економија.”[2]

„Човјек је почео да се естетизује од оног момента када је постао свјестан релације “ја и други”, своје индивидуалности и ефекта своје индивидуалности у очима других.”[3]

„Појава 'вирџине', 'остајнице' или 'тобелије' (од турске ријечи: тобе, што значи завјет) се најједноставније може објаснити као архаични феномен женског целибата комбинованог с дјелимичном или потпуном родном инверзијом. Наиме, у динарским крајевима се у прошлости дешавало да дјевојка остане неудата у родитељском дому усљед посебних околности. Завјетоване дјевојке или дјевојчице пак, су вирџинама постајале по одлуци својих родитеља не би ли им замијениле непостојећег сина и тако продужиле, макар фиктивно, породично име и лозу за још једну генерацију. Целибат је дјевојчици или дјевојци најчешће био наметнут, мада је понекад био и самостална одлука - тешко је рећи добровољна.”[4]

Референце

уреди