Ловац у житу

Ловац у житу или Ловац у ражи је роман из 1951. Џерома Дејвида Селинџера.

Корице књиге

Цитати

„Сигуран сам да у животу нисте видели већег лажљивца од мене. Управо је страшно колико лажем. Кад, на пример, изађем на улицу да негде на првом киоску купим новине, а неко ме упита камо идем, у стању сам одговорити да идем на оперу. То је ужасно.”

„Спавао сам у гаражи оне ноћи кад је умро и поразбијао сам голом шаком све оне проклете прозоре, онако, из чиста беса. Покушавао сам чак поразбијати прозоре теренског возила које смо имали тог лета, али ми је шака већ била сломљена и свакаква, па ми то није успело. Било је веома глупо учинити тако нешто, признајем, али тада готово уопште нисам знао шта чиним, а ви осим тога нисте познавали Елија. Шака ме још увек понекад боли, кад пада киша, и те ствари, и нисам у стању поштено стиснути шаку – чврсто, мислим – али, све у свему, не узрујавам се због тога посебно. Хоћу рећи знам да нећу бити никакав проклети хирург нити виолинист, уосталом, било што.”

„Плесати са старом Марти било је исто као и вући кип слободе за собом по поду.”

„Човек не мора имати сексуалне односе с неком девојком да би је упознао.”

„Не сећам се баш тачно како се звала песма коју је свирао кад сам ушао, али ма што да је било, он је то заиста до краја упрскао. Ударао је све могуће глупе екшибионистичке коврчице у високе ноте и масу других заврзлама, цака и штосова, од којих редовно добијам пролив.”

„Ако постоји реч коју мрзим, онда је то моћно! Како лажно звучи!”

„Боже како волим кад су клинци фини и уљудни кад им помогнете да причврсте котураљке или тако нешто. А клинци већином то и јесу. Заиста јесу.”

„Одређене ствари би требале остати какве јесу. Човек би требао имати могућности да их затвори у једну од оних стаклених виртина и да их остави да стоје.”

„Требао бих једном отићи у неку школу за јечаке. Покушај једном - рекао сам. - Пуне су умишљених мајмуна и човек у њима не ради ништа друго него штреба да научи тек толико да буде довољно проницљив па да може једног дана купити неки проклети кадилак, и мора се без престанка претварати како му није свеједно што је његова фудбалска екипа изгубила, и што ради, прича о мачкама и пићу и сексу целог дана, а сви су подељени у оне одвратне мале проклете групе! Младићи који играју кошарку, то је једна група, католици су исто једна група, проклети интелектуалци су опет једна група, момци који играју бриџ су једна група, чак и младићи који су чланови оног проклетог Клуба књиге месеца, и они су једна група.”