Луча микрокозма

Луча микрокозма је поема Петра II Петровића Његоша настала у пролеће 1845, која припада епохи романтизма.

Цитати

„Да, свагда ми драги наставниче,

српски пјевче небом осијани,
задатак је см'јешни људска судба,
људски живот сновидјење страшно!”

„Човјек бачен под облачну сферу -

прима л' овдје оба зачатија?
Је л' му овдје двострука колевка?
Је л' му земља творцем одређена
за наказу какву таинствену,
ал' награду бурну и времену,
ал' расадник духовног блаженства?”

„Колико сам и колико путах,

дубокијем заузет мислима
у цвијетно лоно природино,
хранећи се питателним соком”

„С точке сваке погледај човјека,

како хоћеш суди о човјеку -”

„Тешко ли се у полет пуштати

на лађици крилах распетијех,”

„Како сунце дана облачнога

када баци с ведрога запада
своју хитру и пламену стр'јелу
на кристалну круну Чамалара,”

„Уста ангел на зефирна крила,

поведе ме унапријед мало”

„Би мировах число, непоњатно

ником другом до мени самому,
под хаосне остало облаке
закопано у њедра мрачности.”

„Дан к вечеру бјеше већ нагнуо

у цвијетне небесне равнине,
два вјенчана славом полковоца
уљегоше у густе полкове”

„Тихи покој неба блаженога

проврже се страшним позориштем:
у њ се распре развише знамена,
крикови га хоре хуленија,
рат крвави у њ је узаврио;
легионах стравична кретања,
славом ратном опитијех љутом,
колебљу га општим движенијем;
враг је неба грдни похитао
да испита наказ заслужени.”

„Неправда је Сатанине душе

зла шар црни у воздух извела:
ад се зове, злости мучилиште,
злога цара мрачно владјеније.”

„Свемогући побједитељ сјајни

тек стријелу громоносну баци
из силнога и звечнога лука
на Сатану, неба отпадника,
и порази невјерне полкове -
у тренућ се муње упрегнуте
у свештену творца колесницу
дугом к једној све навише страни,
повратише полет колесници.
Господ славе на трон се поврати!”

„Мир ћу груби овај Земља назват.

Биће она водом изобилна,
цијела ће бити засјејана
разног рода произрастјенијем;”

„О преблаги, тихи учитељу,

слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога!”