Нађа Команечи
бивша румунска гимнастичарка
Нађа Команечи (Шаблон:Јез-рум; Онешти, 12. новембар 1961) је бивша румунска гимнастичарка, која је за вежбу на двовисинском разбоју на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу прва у историји гимнастике добила највишу могућу оцену – 10.
Цитати
уреди- „Не бежим од изазова јер се плашим. Уместо тога, трчим ка њему јер је једини начин да побегнем од страха да га згазим под ногама”.[1]
- „Радите напорно за своје циљеве и живите у тренутку”.[1]
- „Скочите са греде, окрените шипке пратећи своје снове и посегните за звездама”.[1]
- „Напоран рад је то олакшао. То је моја тајна. Зато побеђујем”.[1]
- „Када паднете, скочите на ноге и покушајте поново”.[1]
- „Верујем да треба да тежите људима који својим животима раде продуктивне и позитивне ствари”.[1]
- „Румуни имају изреку: „Нема сваки пас ђеврек на репу”. То значи да нису све улице поплочане златом. Када сам почела своју каријеру, само сам желела да радим звезду”.[1]
- „Једини начин да побегнеш од страха је да га згазиш под ногама”.[1]
- „Надала сам се да ћу освојити медаљу и да ће то бити злато. Знала сам да сам добра, али нисам знала да ћу ја бити та која ће постићи нешто што никада раније није било”.[1]
- „Ако стално радим на одређеном потезу, онда ми, коначно, то не изгледа ризично. Идеја је да тај потез остане опасан и да изгледа опасно за моје непријатеље, али мени није. Напоран рад је то олакшао”.[1]
- „Знам да се осмехујем, знам да се смејем, знам да играм. Али знам како да радим те ствари тек након што испуним своју мисију”.[1]
- „Такође треба да цените доброту око себе и да се окружите позитивним људима”.[1]
- „Мој брак са супругом Бартом Конером 1996. је мој најпоноснији лични тренутак”.[1]
- „За неке људе живот изван рефлектора је смрт”.[1]
- „Било је добро бити дете јер нисам схватила све ствари које су донеле успех. Идући на Игре, питали су ме шта очекујем да урадим”.[1]
- „Не тренирамо свакодневно јер често путујемо са нашим добротворним и комерцијалним интересима”.[1]
- „Као олимпијска шампионка гимнастичарка, увек сам остала укључена у свој спорт”.[1]
- „Имала сам неколико прекретница, први дан када сам ушла у школу гимнастике са шест година”.[1]
- „Моји родитељи су били веома љубазни, али дисциплиновани”.[1]
- „Напорно сам радила у гимнастици од своје шесте до пензије са двадесет и три године”.[1]
- „Наравно, одрастала сам у комунистичкој Румунији, али са задовољством могу да кажем да је сада наша земља демократска и напредна, од револуције 1989”.[1]
- „Завршила сам у Сједињеним Америчким Државама на месец дана, пре него што сам се преселила у Монтреал са неким румунским пријатељима”.[1]
- „Наравно, већина људи се сећа да сам добила прву савршену десетку на такмичењу у олимпијској гимнастици”.[1]
- „Једно од најтежих тренутака у мом животу било је када сам побегла из Румуније у новембру 1989”.[1]
