Немања Матић
Немања Матић (1. август 1988) јесте српски фудбалер који тренутно наступа за француски клуб Олимпик Лион на позицији везног играча.
Цитати
уреди„Енглези су по мом мишљењу можда и главни фаворити. Данска је селекција која нам уопште не лежи и то једна од оних земаља која никад не знате шта може да уради. Потпуно су непредвидиви, они су у стању да дођу до полуфинала, имају свој идентитет. Што се тиче Словеније, нико не сме ни у једном тренутку да је потцени. Зато што они имају Бењамина Шешка, који је један од најбољих младих играча света и од ког се очекује да направи "бум" на Европском првенству. Група је јако тешка, али мислим да морамо да је прођемо, јер имамо квалитет да играмо, бар полуфинале.”
— о Европском првенству 2024.
„Један од мотива је новац, желе да своју раскош, богатство и моћ прикажу на њима својствен начин. Њихов главни циљ је то Светско првенство 2030. године. Услове већ сада имају, и новац имају. Гаје љубав према фудбалу и према спорту. Они су људи који изузетно воле спорт, а фудбал поготово.”
„Седамнаест година сам у овом послу. Волим га, трудим се да сваким даном покажем себи и другима да заслужујем ово да радим. И најмлађи сам новинар спортске редакције Јавног сервиса. Бити коментатор за мене је велика ствар и одговорност. Почео сам да "коментаришем" са 23 године, а до 33. нисам смео да кажем да сам коментатор, зато што ми је кроз главу пролазило да се тиме бавио чувени и легендарни Душко Кораћ, сада наш Радослав Рале Симић, Владимир Мијаљевић, Пеђа Милинковић, Звонко Михајловски, Небојша Вишковић, као и генерације пре њих Владанко Стојаковић, Драган Никитовић, Марко Марковић и Благоје Топличић, који ме је звао "чудом од детета"... јер су све то доајени који су оставили неизбрисив траг у историји нашег и европског спорта. Када имате толико година, а већ сам коментарисао и Олимпијске игре и Светско првенство, а свесни сте квалитета тих људи пре мене, помислим и запитам се да ли смем да кажем да сам то што јесам. Нисам смео то да изговорим све до Светског шампионата у Бразилу 2014. године, када сам ушао као један од најмлађих коментатора у завршницу првенства, јер је то за мене била велика част, па сам тек тада себи рекао "да, јесам коментатор". Набројати 42 спорта из главе, није лако, а камоли исте коментарисати. Због тога, волим да кажем да смо ми "вечити студенти", јер константно су припреме и оне су нека врста студирања, а када се изнова и изнова упознајете са новим спортовима, онда сам једном речју, студент.”
„Коментаторски занат не може да се "украде", са тим се родите, али се учи. У свет "спортског коментарисања" као сина дочекао ме је Душко Кораћ, који ми је на почетку каријере дао највећу подршку. На моју каријеру умногоме је утицао и мој уредник Зоран Марковић саветима, приликама и начинима на којима је мени приступао. Захвалан сам му на томе, што ми није дозволио да "сагорим" у овом послу. Ту је и старији колега Влада Мијаљевић, који је један од наших најбољих спортских новинара и геније. Не могу да заборавим на Душкову подршку када сам као млад коментатор коментарисао гимнастику, базични спот на Олимпијским играма 2012. године, где ми је тада, као припрему, донео четири енциклопедије, које је скупљао са Олимпијских игара од седамдесетих година. Преда мном је цепао листове енциклопедија, хефтао, коричао их и дао ми је са реченицом "Ово ти је од чика Душка". Чувам их и данас, учим из њих и то нема цену.”
„Обожавам да путујем, да откривам ствари и да учим. Волим да побегнем тамо где је море, јер то је за мене пространство, слобода, љубав, ширина.”
„"Спортски поздрав" је мој заштитни знак, есенција правог и културног извештавања и новинарства, као и емоција, толеранција, култура, историја и све оно што ја желим да будем.”
