Отаџбина
Отаџбина (арх. отечество, отачаство) — земља очева (предака) неког народа. Другачији назив — домовина.

Цитати
уреди„ | Ако викну свеци с неба: „Нека земље, у рај амо!” Ја ћу: „Мени рај не треба, Отаџбину хоћу само.” (Ој, Русијо, драга моја, Сергеј Јесењин) |
” |
„ | Неким људима се отаџбина смањује, учини се да је цео свет њихова отаџбина, а на крају многи помисле да су у питању два-три пријатеља, неколико кућа, воћњак, и небо изнад главе. (Бранислав Црнчевић) | ” |
„ | И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја, Мој дом и моје рођено огњиште. (Моја отаџбина, Алекса Шантић) |
” |
„ | Немогуће се уопште одрећи отаџбине и родног краја, а да се човек не одрече и самог себе. (Јован Дучић) | ” |
„ | Остајте овдје!… Сунце туђег неба, Неће вас гријат кô што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба Гдје свога нема и гдје брата није. (Остајте овде…, Алекса Шантић) |
” |
„ | Отаџбина је њива на којој се непрестано сије и жање: ми жањемо што су сијали наши преци, а сијемо да имају шта жети наши потомци. (Петар Кочић) | ” |
„ | О мани се туђа света, Код куће је, веруј, боље, Ман’ се, драги, пута клета, Ман’ се зноја и невоље… (Драги, Бранко Радичевић) |
” |
„ | И питам се откуд та страшна лакомисленост, којом се, у младости, одлази у страну земљу? Је ли то зато, што нам се чини да је живот дуг и да има времена да се вратимо? Они, што одлазе далеко, да се тамо населе, и, тобоже, нађу срећу, чему ли се надају? Зар не осећају да је све то само једна празна радозналост људска и нека врста старог, прастарог, лудила човековог, које су запазили већ и стари Грци. (Милош Црњански) |
” |
„ | Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем. (На Гази-Местану, Милан Ракић) |
” |
„ | Љубав према Отаџбини је прва љубав и последња љубав после љубави према Богу, то је ватра која се пали кад засветли дан у којем наш поглед сја као небесни пламен, то је као дан крштења божанским капцима дечјих очију, као шум зоре у ушима тек отвореним, то је ваздух који као цвет испуњује груди, пролећни ваздух испуњен мирисом румени. (Пол Верлен) | ” |
„ | Алʼ један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!” (Отаџбина, Ђура Јакшић) |
” |
Пословице
уреди„Гди нам је добро, онде и отечество. (Српска народна пословица)”
„Не жалимо живот, алʼ жалимо отечество. (Руска народна пословица)”
„За отечество – главе положимо. (Руска народна пословица)”
„За отечество живот подајмо. (Руска народна пословица)”