Ратко Младић

Новинари који су имали прилику да разговарају са генералом Младићем током сукоба у Босни, као и многи други који су на разне начине долазили у контакт са њим, сведоче да је у питању скроман човек, који не воли пуно да прича о себи или рату, већ је пре свега посвећен раду. И поред тога, остало је доста генералови изјава у којима он јасно предочава своја запажања о Србима, српској историји, узроцима и последицама сукоба у Босни, као и на целом Балкану.

О Босни:

„ Рођен сам у некадашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини. Босна и Херцеговина представљала је вештачку творевину комунистичког система, а пре тога аустријског царства. Ми Срби, одбацујемо назив Босна. Ми смо Срби и знамо ко смо.”

На питање италијанског новинара : "Због чега побеђујете у биткама?", Младић је одговорио:

„ Мислим својом главом и не желим публицитет. На крају крајева, не живи се од публицитета. Насупрот ономе што се прича и пише, ја не водим рат против хрватског или муслиманског народа. Водим га против њихових вођа и оних који рат подстичу из иностранства. Поштујем своје непријатеље и не мрзим их. Због тога побеђујем.”

О Србима:

„ Можда ми Срби нисмо бољи од других, али нисмо ни гори. А нисмо ни тениска лопта коју неко може да баца како хоће. Не желимо да постанемо као неко племе из Амазоније које изумире или као ретке животиње које живе у резерватима. Ислам жели да продре у Европу и Запад ће доћи у ситуацију да посматра како он расте као печурка после кише.”

На питање страних новинара да ли се осећа као ратни злочинац:

„ Не осећам се тако, ја само браним свој народ!”

О Хрватима, док је ратовао у Хрватској:

„ Упамтите, ми не водимо рат против Хрвата, против хрватског народа, већ против усташких фашиста, окорелих Павелићевих и Артуковићевих наследника. Зато кад год сте у прилици заштитите поштене Хрвате. Борите се за њих и објашњавајте им куд их води Туђманова политика. Иза нас иде истина, достојанство части и поштења.”

О савезницима:

„ Можемо се ми клети у некакво пријатељство и савезништво са великим силама, али нека те велике савезнице нека кажу да ли су вратиле и кап српске крви из Првог или Другог светског рата! Ми смо њима помагали, потурали наше главе, кад год је њима било тешко. Кад су фашистичке хорде биле на домак Стаљинграда и Москве, наши очеви су гинули по босанским врлетима. Привукли су ту на себе 20 до 30 фашистичких дивизија. Исто је било и на солунском фронту. Солунски фронт није пробио Франше д'Епере, онако како смо учили из историје, нити га је пробио Степа Степановић или неки други војсковођа. Пробио га је српски сељак, српски војник - јунак.”

О томе како види себе:

„ Јунак је српски војник, а не Ратко Младић. Сваки мој војник испричао би бољу причу о свом путу. Њихов пут је сложенији од мог, само што сам ја имао крупније проблеме од Книна па надаље, што сам морао да мислим и о сваком војнику и о сваком селу, а он само о свом рову.”

О војничком позиву:

„ Бити војник, то је величанствено. Највећи чин у свим војскама је-војник. То је нешто најсветије. Ја се поносим, не што сам генерал, већ што сам војник.”

О најважнијој војној операцији и борби:

„ Све су операције важне. Не желим ниједну да истичем. За мене је најважнији опстанак народа и победа наше борбе. Зато не желим ниједну операцију да истичем и стављам изнад других, свака је на свој начин величанствена. У свима њима учествује наш народ и војска, наша полиција и политичко руководтсво. За ово што имамо гинули су знани и не знани. Наша борба је величанствена. Ово је наш национално-ослободилачки рат, рат за опстанак.”

О НАТО бомбардовању::

„ Ја лично нисам изненађен дејствима авијације НАТО пакта, нити одобрењем за тако дејство од УН, јер су УН одговорне за све жртве српског народа у овом рату, пошто су дозволиле да се комадањем бивше Југославије учини поново злочин против српског народа, на жалост по трећи пут у овом веку.”

О Дејтону и СФОР-у:

„ Тачно је то да је у Дејтону потписан мир,међутим тешко је схватити, да они који су недавно пуштали на нас, од хиљаду или две хиљаде кила, авио-бомбе и крстарће ракете, могу након овог војног папира, који је легализација окупације овог простора, очекивати од српских мајки завијених у црно да им мисле другачије него оно што су заслужили.”

О Западу:

„ Они би да наше генерале везују и воде у Хаг, а њихови овде да се шетају и да деле дјеци плакате и пропагандни материјал.”

О светским интересима на Балкану:

„ Реч је о две глобалне политике. Једна је да се германизује Европа, на чему раде германске земље, са Немачком на челу. Преко Словенаца, Хрвата и муслимана, настоје да дођу до Дрине па да иду даље, да би тако обезбедиле своје интересе на Балкану. Другу концепцију заступају исламске земље, које агресивним фундаментализмом настоје да исламизују Европу. Оне као експонента исламског света истурају Турску, која исламском свету жели да врати неке дугове из прошлости, када су укинули арапско писмо, прешли на латиницу и сл. Турска да би опрала ту мрљу са своје историје и вратила се у исламску заједницу, прихватила је да реализује такву исламску политику, да преко јужне Бугарске, Македоније, Косова и Санџака до Босне успостави некакву "зелену траснферзалу".”

О постдејтонској Босни:

„ Република Српска је резултат овог рата. Покушај неких међународних фактора да поново стрпају Хрвате, муслимане и Србе у исту врећу је контрапродуктиван. То је показала историја 20.века. Таква заједница није могла живети на југословенском простору, а како онда очекују да ће живети у мини држави која би се звала Босна.”

О Републици Српској:

„ Република Српска је одраз тежње српког народа да живи као свој на своме. Нека нам природа буде поука: орлови не живе и не лете у јату са вранама. Свако се гнези и лети у своме јату. Тако и српски народ жели да живи у своме јату.”

О Хашком трибуналу:

„ Хашки трибунал је политички суд који намеће туђу вољу. Моћници морају да знају да бранити свој народ није никакав грех. Напротив, то је најузвишенији циљ! Ми нисмо водили освајачи рат, ми смо само бранили оно што је наше.(..) Чим су ме оптужили значи да сам у праву. Очито је да они суде по принципу Османлијског царства- кадија те тужи, кадија ти суди.”

О суђењу:

„ Мени може судити мој народ!”

Генерал Ратко Младић више пута је поновио да се добровољно никада неће предати Хашком трибуналу, а многи његови пријатељи тврде да се заклео да никада жив неће бити ухваћен. Најсвежије је сведочење његовог пријатеља, бившег министра инфорисања у Влади Републике Српске, Мирослава Тохоља који тврди да се генерал Младић заклео да никада неће допасти "турског затвора."