Николај Берђајев — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 27:
==О човековом позвању==
 
*Ипак, прави смисао и циљ љубави није у помагању ближњем, није у добрим делима, није у врлинама које величају онога који воли, није у постизању њеног савршенства, већ у сједињавању душа, у пријатељству, у братству.(205. страна)
*Рађање и стварање су два принципијелно различита процеса. Рађање се догађа из природе, из утробе, и оно представља одвајање материје од онога који рађа ономе који се рађа. Стварање се догађа из слободе, а не из утробе, и у њему се никаква материја не преноси са ствараоца на створено. Стварање је увек стварање ни из чега, тј. из слободе, јер слобода и јесте ништа. Рађање се, пак, увек врши из нечега. У стварању увек настаје нешто чега није било, нешто апсолутно ново, тј. "ништа" постаје "нешто".(74. страна)
 
 
*Скровити живот пола и полне љубави јесте тајна двеју личности. Свако трећи и све треће не може међу њима бити судија и не може чак ни да назре реалност која се ту открива. То је најинтимнија, индивидуална страна човекове личности коју личност не жели да открива пред другима, а понекад је скрива и од саме себе.
 
 
*Лична Апокалипса и светска Апокалипса разоткривају неиспуњење вечне истине живота и увек су тријумф вечне истине у тами, у мрачној стихији греха. Лична смрт и смрт света, као и смрт нације и цивилизације, као и смрт историјских форми државе, друштава и начина живота, означава катастрофално несхватање смисла и истине који се нису испунили, и који су искривљени.Такав је и смисао свих великих револуција које означавају Апокалипсу унутар историје, такав је смисао катастрофалних догађаја унутар живота појединих људи.(286. страна)
 
 
*Тријумф бесмислености означава појаву смисла у тами, у грешној стихији. Зато смрт, смрт човека и света, није само тријумф бесмислености, резултат греха и превласти сила мрака, већ и тријумф смисла, подсећање на божанску истину, онемогућавање неистине да буде вечна.(286. страна)
 
 
*Пакао уопште није вечност, пакао је бесконачно трајање у времену.(293)
 
 
*Када је Ориген рекао да ће Христ остати на крсту и да ће Голгота трајати све док макар и једно биће буде било у паклу, изрекао је вечну истину. Па ипак, ми морамо признати да детерминисаност, предодређеност спасења, јесте рационализација тајне последњих судбина, есхатолошке тајне.(297)