Николај Велимировић

Други о Николају:

Знаменити Срби:

• Јован Скерлић (поводом Николајеве "Религије Његошеве", 1911. године):

"Млади професор богословије ништа није мање интересантан од цетињског пустињака"

• Чеда Мијатовић (1920):

"Кад сам под кубетом Светог Павла угледао Владику Николаја, учини ми се да хор не пева више: "Радуј се, о Израиљу!", него Радуј се Србијо, јер је твој син коме се ова част чини!" Али се одмах сетих да у самој ствари ова се част одаје не Николају Велимировићу као наочитој личности, него њему као одличном слуги Православне цркве српске и као верном сину народа српског."

• Михајло Пупин (Николи Пашићу, 1921):

"Његов успех је био изванредно велик. Задобио је Американце са његовом озбиљношћу и са његовом искреношћу, и сваки је одмах приметио да он заиста верује у оно што проповеда и да му свака реч потиче из дубине срца и душе, где леже његова чврста вера и чврсто убеђење (...) Цео рад свих Срба које је данас Србија послала у Америку не вреди ни стотинити део оног успешног рада који је Епископ Николај до данас извршио."

• Григорије Божовић (1937):

"Богодани песник, велики философ, хришћанин на енглеску руку, расни бојовник духа, дивни носилац шумадијских завета, предодређен да увек буде вођ и громовник."

• Исидора Секулић (1939):

"Има ли ишта лепше и радосније него видети човека који има вокацију, и има напор да остане са својом вокацијом? Та радост мене поново вуче у покрајину у којој је неимар духовног и историјског смисла господин Николај, сада Епископ Жички".

• Краљ Петар II и група срба из Лондона (Слободан Јовановић, Милан Гавриловић и др. 1946):

"У времену када је српски народ изгубио све и када му је остало још да се узда у своју вековну моралну снагу, оличену у нашој Светосавској Цркви, Ви сте, Ваше Преосвештенство, данас за тај народ један у истини један од најјачих моралних стубова, на којима је почивала снага нашег народа у прошлости, на којима и данас почива, и који ће га, с вером у Бога, и Његову вечну правду, одржати у будућности".

• Станислав Краков (1951):

"Ви сте велики као философ и као писац и као беседник и као Првосвештеник. Ја наилазим Вашу најлепшу величину у томе што сте увек храбро смели да говорите истину".

• Слободан Јовановић (1956):

"С владиком Николајем нестала је једна велика личност из српског националног живота. Он је као књижевник, и као црквени великодостојник, и као национални борац, оставио за собом светла трага (...) Ко год је имао прилике да га лично позна, имао је утисак да је то редак и необичан човек".

• Милан Јовановић Стратимировић (1958):

"За Српску цркву и српски народ он остаје велики писац и велики стилист, велики хришћанин и велики проповедник; његово је место одмах после Светог Саве и за њега је мало рећи да је био војник Христов, он је био капетан Христов. Српска црква ће после његове смрти моћи можда чак и да се назове светосавско-николајевска црква! То су чињенице".

• Др. Димитрије Најдановић:

"Ако је ико од наших и највећих људи заслужио да му се певају славопоји, то је Владика Николај Велимировић, славопојник, Христов, многомилосни геније светосавски (...) Сваким кораком у дугом ходу будућности његов светли лик ће све више прозоравати, увеличавати, светлошћу просијавати".

• Божидар Пурић (1963):

"Поред Бога, волео је Николај српски народ и српску државу. Њему је то било нераздељиво као Света Тројица. Био је Србин царски и светосавски".

• Преподобни Јустин Ћелијски (1966):

"Кад не би Господ сваку моју реч претворио у Херувима и Серафима, у Анђела, ја не бих могао достојно, ни изблиза достојно, похвалити НАЈВЕЋЕГ СРБИНА ПОСЛЕ СВЕТОГ САВЕ, Равноапостолног Светог Владику Николаја Српског."

• Др. Марко С. Марковић (1993):

"Мисионарски рад Владике Николаја био је по обиму огроман, а по садржају свестран и може с епоредити са делатношћу Светога саве. (...) Владика Николај је обновио српско црквено беседништво и био највећи беседник у историји Српске цркве."