Милан Јовановић Батут — разлика између измена

нема резимеа измене
'''[[w:Милан Јовановић Батут|Милан Јовановић Батут]]''' (1847-1940) био је лекар, универзитетски професор, утемељивач Медицинског факултета, уредник Српског архива за целокупно лекарство и листа [[w:Здравље (лист)|Здравље]]. Био је председник [[w:Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], Југословенског лекарског друштва, Друштва за чување народног здравља, Главног санитарног савета.
 
{{цитирање
* |Хоћу нашу свест да пробудим. Почиње да се успављује – баш и према најродољубивијим дужностима. Мучно ми је ово питање начети. Па ипак не смем ни ту невољу прећутати. Шири се из дана у дан...а дубоко засеца у битне интересе нашег племена...Има томе већ скоро сто година, како је нашу земљу пропутовао славни француски писац [[Ламартин]]. Сретајући на сваком кораку тога пута густа јата наше чиле и здраве дечице, забележио је у свој дневник и ове речи: „Ето војника Милошевих!... Докле год жене буду плодне, биће слободних Срба у горама Шумадије!” Али је то – рекао бих – само лепа успомена из наше славне прошлости. Данас већ нико не може с правом рећи, да су наше жене плодне.}}
 
{{цитирање
* Хоћу нашу свест да пробудим. Почиње да се успављује – баш и према најродољубивијим дужностима. Мучно ми је ово питање начети. Па ипак не смем ни ту невољу прећутати. Шири се из дана у дан...а дубоко засеца у битне интересе нашег племена...Има томе већ скоро сто година, како је нашу земљу пропутовао славни француски писац [[Ламартин]]. Сретајући на сваком кораку тога пута густа јата наше чиле и здраве дечице, забележио је у свој дневник и ове речи: „Ето војника Милошевих!... Докле год жене буду плодне, биће слободних Срба у горама Шумадије!” Али је то – рекао бих – само лепа успомена из наше славне прошлости. Данас већ нико не може с правом рећи, да су наше жене плодне.
* |Привредна и обрамбена снага једнога [[народ]]а не зависи само од његових телесних и душевних особина, него и од његове масе; од броја чланова његових}}
 
{{цитирање
* Привредна и обрамбена снага једнога [[народ]]а не зависи само од његових телесних и душевних особина, него и од његове масе; од броја чланова његових
* |Стара је истина, да „два лоша избише Милоша”. Та истина вреди не само у суровој борби народа оружјем, него и мирној свакидашњој утакмици на свима пољима привредног и културног рада.}}
 
{{цитирање
* Стара је истина, да „два лоша избише Милоша”. Та истина вреди не само у суровој борби народа оружјем, него и мирној свакидашњој утакмици на свима пољима привредног и културног рада.
* |За [[деца|децу]] је од пресудна значаја и телесно и душевно стање њихових [[родитељ]]а у оном часу, кад их зачну. Тако је н. пр. доказано, да су деца, зачета у [[пијанство|пијаном]] стању, за време или после какве теже болести, после необичних премора или јачих душевних потреса, за време глади и т.д., слабија или иначе лошија него друга.}}
 
{{цитирање
* За [[деца|децу]] је од пресудна значаја и телесно и душевно стање њихових [[родитељ]]а у оном часу, кад их зачну. Тако је н. пр. доказано, да су деца, зачета у [[пијанство|пијаном]] стању, за време или после какве теже болести, после необичних премора или јачих душевних потреса, за време глади и т.д., слабија или иначе лошија него друга.
* |Пијанство је порок, али нас горе трује и затире, него ма која болест, ма који други отров. Не трује само онога, који му се одаје, него и његово потомство. Затире му не само телео, него и душу.}}
 
* Пијанство је порок, али нас горе трује и затире, него ма која болест, ма који други отров. Не трује само онога, који му се одаје, него и његово потомство. Затире му не само телео, него и душу.
 
{{Википедија|{{PAGENAME}}}}
49

измена