Чедомир Јовановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
Он је рекао да је то нелегитимно. То је био потпуни шок за мене.
Уместо да ситуацију стабилизујемо тако што ћемо убрзати неке процесе и
народу показати да се десило управо оно што је желео, Коштуница је
почео да повлачи ручну и тако да деморалише своје људе и да даје
шансу и наду онима који су поражени.}}
до краја, ми који смо тражили да се разреше дужности Небојша Павковић
и Раде Марковић, да се распусти Скупштина и прогласи привремена влада
која ће организовати изборе у наредна три месеца. Све је то Коштуница
одбио, и не само да је одбио, него је рекао да ће се томе супроставити.}}
добра и питали ако уместо њиховог прво може да се спроведе у неком
другом предузећу. Научили су шта значи транспарентно. Тада на сцену
ступа Коштуница, који људима говори да су промене заправо безакоње,
приватизација пљачка, борба против криминала сарадња са мафијом.}}
Малтезе одговарајући гаврану са рамена на питање; “Корто шта ће рећи
људи?". Више се не сећам теме, али је одговор као писан за мене: “Кога брига шта ће рећи. Ако се тиме баве више нису људи”.}}
него Вуковара и Сарајева, власти која више говори о смрти Душана
Спасојевића и Милета Луковића, него Славка Ћурувије и Ивана Стамболића.}}
сарадника, проговорио о својим дугим, ноћним сусретима са Милошевићем
и Павковићем. Испричао је да ни за њега ни за Павковића нису били
проблем састанци са Милошевићем, већ позив у шетњу око куће.}}
екстрадицију. Причу о хашкој рупи на својој свирали Коштуница није
понудио Бушу. Оставио ју је за само наше уши. Тако се понаша и данас.
Док се, забринут за националне интересе мршти, његови сарадници
својим саговорницима објашњавају да се послови завршавају испод
стола. Како далеко од изборног питања “Ко сме да вас погледа у очи?"}}
замислити: “Шта је то било са твојим аутомобилом? У новинама читам: бомба. Шта каже полиција? Ко је то урадио? Каква је ово земља, људи
се свађају и убијају уместо да се договарају и раде?”}}
је поставио питање које је уједно било и одговор: “Зашто Коштуница
вечерас није дошао овде, ако је то могао у октобру прошле године, када
је знао да му од разговора са мном зависи функција председника, зашто
није дошао сада, када зна да од овог исхода зависи судбина земље?"}}
другачија, да има нову гаранцију. Она се понашала као да је друга
жена. Тридесетак минута пре тога она му је сугерисала да је боље да
изврши самоубисво. Сада је рекла: “Морам да ти спремим ствари”, питала
је коју торбу да узме. “Као да идем на пут”, рекао је.}}
да се Србија променила, а председник државе каже - то је државни удар!
Сутрадан је настао потпуни хаос.}}
разговарао телефоном са Ненадом Опаћићем, криминалцем из Новог Сада и Душаном Маричићем Гумаром, командантом ЈСО-а. Рекао им је да се видео са мном: ”Долазио је Мали, претио ми је". Транскрипти тих разговора
накнадно су објављени у Времену. Они жестоко компромитују Коштуницу, кога Спасојевић наводи као јединог човека на чији захтев су спремни да зауставе побуну. А што се тиче Коштунице, он није имао никакву дилему. Целом друштву, а пре свега Спасојевићу и Легији, он је одговорио на конференцији за новинаре, бранећи синдикална права ЈСО-а.}}
Михајловића, која су се налазила у аутомобилу са цивилним таблицама,
иако је возило регистровано на Војску Југославије. Одводе их на
Ред 74:
извршењу најтежих кривичних дела. Чињенице су јасне и поражавајуће:
они који су у новембру 2001. били припадници војне безбедности, у
марту 2003. били су на потерници као припадници земунског клана.}}
је у кола, питао шта се дешава. Кажем, добили смо поруку да дођемо у
Кулу. Пита на кога можемо да рачунамо у полицији, ја кажем “Има нас
Ред 86:
принуђени да се вратимо са пола пута. Захваљујући невероватним
напорима пилота избегли смо несрећу. Једва смо се спустили... Сећам се
да Зоран у том тренутку рекао “Замисли да овако погинемо".}}
од 362 полицајаца које наводно тражи Трибунал. Списак је стигао преко
сарадничког линка војне службе у Бањалуци. Како је направљен? Тако
Ред 99:
оне које су нас тек чекале, су производ система који се после
Слободана Милошевића, против политике која је мењала земљу и тај
систем, са нама обрачунавао на исти начин.}}
њима. Ништа не говоре. Држе пушке уперене у нас. Како смо дошли у
Кулу, тако су нас пушкама раздвојили. Мене на једну страну, Зорана на
другу. "Не можете ви заједно". У том тренутку је Зоран председник
Владе, док сам ја шеф парламентарне већине. То је права слика наше
власти.}}
телефонском разговору између Куле и Палате федерације. Саговорник из
Палате федерације је саговорнику у Кули рекао да “морају још мало да
издрже, да смо донели одлуку да склонимо Петровића и Мијатовића, и да
је сада најважније да они инсистирају на оставци Михајловића, јер ћемо
га се одрећи када се постави питање- или Михајловић или цела Влада."}}
долазим да бих знао да си ти ту". Гледа плакат са фотографијама
убијених особа, за чијим убицама полиција трага, нудећи 300.000
марака за сваку информацију која би допринела разрешењу убиства. На
фотографијама је двадесетак људи. Легија гледа Славка Ћурувију, Ивана Стамболића, Милана Пантића, Павла Булатовића, ... и каже: “О, ја бих
одавде могао да изађем као богат човек".}}
места председника, предложио да преузме странку. Лабус није одговорио
одмах. Тражио је време за размишљање. После неколико дана саопштио
Ред 129:
врати. Лабус је и буквално захтевао од Зорана да за собом у
Демократској странци заувек затвори врата. Успут је тражио да му Зоран
обезбеди новац.}}
Војислав Коштуница подржао хапшење Слободана Милошевића? Не! Да ли би
било 12. марта да је прећутао екстрадицију Хашком трибуналу, уместо што
Ред 139:
је у јуну 2002. године подржао Закон о борби против организованог
криминала? Не! Зато што је Зоран убијен управо због тога што је било
сигурно да ће његова смрт бити и крај идеје која је много жуљала.}}
другачија од моје. Он је водио рачуна о приликама у којима се
повремено појављивао, избегавајући било какво јавно идентификовање
са свим тешким политичким потезима и одлукама које смо доносили.
Једноставно, био је ту, крај нас, као један од потпредседника}}
2000. године преко Слободана Вуксановића УДБА покушала да је преузме. Тадић је био тада кандидат за потпредседника, али је одлучио да не говори, иако се први пут кандидовао.}}
Шљиванчанина у име војске и Тадића у контакт ступио Драган Шутановац,
његов кум и председник Одбора за безбедност Скупштине Србије
преносећи поруку: “Војска га неће хапсити. Било би добро да се слика са
страним новинама у руци, као неком врстом доказа да није у земљи”.}}
*Ту, у Скупштини града, Небојша Човић ме је позвао да разговарамо.
Изгледао је напето, нервозно, али другачије од људи који су нас
Линија 163 ⟶ 162:
ухапсити?”
су сметале његове победе, иако их је он несебично делио са свима.
Убили су га они који су, плашећи се Србије будућности, пожелели да га
нема. Други су пуцали.}}
манипулисао до последњег тренутка на такав начин да га је практично
учинио метом, чак и ако то није желео. Иза убиства Бошка Бухе стоји
Жељко Максимовић Мака, службени убица Јовице Станишића, који је
заузео место Жељка Ражнатовића Аркана, за којег је Станишић имао
важније планове.}}
Користећи ВИП ЊУЗ као канал, Државна безбедност је годинама
контролисано информисала дипломате. Станишић је Грубачића преузео од
Војне службе безбедности, која је разбијена током ‘92. године због
планиране акције "Гремлин". Иза безазлене шифре крила се идеја војног
пуча упереног против Слободана Милошевића.}}
што није прстом показао у мене или неког ко би то могао да уради
уместо њега. То му је понуђено годину дана пре хапшења. И данас би
водио београдску полицију да је пристао да приступи ономе што ја зовем
злочиначко удружење.}}
| |||