Ајванхо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
:"Порк", одговори свињар.
:"Врло ми је мило што и свака луда зна", рече Вамба, "а чини ми се да је порк чисто норманско-француска реч; и '''тако, док живинче живи и док га чува и негује саксонски роб, оно носи своје саксонско име, али оно постаје Норманин и назива се порк кад се у дворници замка изнесе на гозбу међу племиће'''; шта мислиш ти о томе, а, пријатељу Гурте?" (глава I)
*Свила и вез красили су им одела и одавали богатство и високи положај. (глава II)
*"Кад се они који су се заклели да ослободе свети гроб виђају како путују на оваквој удаљености од краја за који су везане њихове дужности, можете ли се онда чудити што један мирољубиви сељак, као што сам ја, одбија задатак који су они напустили?" (глава II)
*"Син који се показао непослушан није више мој син; нити ћу се ја више интересовати за судбину његову но за судбину и најнедостојнијега међу хиљадама људи који ставише на плећа знак крста, јурнуше у разврат и крваве злочине и назваше то извршењем божије воље." (глава III)
*Његов би корак и држање били изванредно величанствени и пуни љупкости да у њима није преовлађивао израз охолости који се лако стиче вршењем неограничене власти. (глава IV)
*'''Завети су чворови који нас за небо везују''' - они су ужад која везују жртву за рогове олтара. (глава IV)
*Светло-плаве очи, наткриљене љупким веђама, довољно тамним да даду израза челу, изгледале су способне да запале и да растопе, да заповедају и да преклињу. (глава IV)
*Било је ту величанствености, као и извесних грубих покушаја да се одаја укусно удеси; али, удобности је било врло мало, а пошто се за њу није знало, то се ни њен недостатак није примећивао. (глава VI)▼
*Прво, петорица изазивача морали су да се боре са сваким витезом који им на мегдан изађе.
:Друго, сваки витез који намерава да се бори може по својој жељи да изабере себи противника између пет изазивача. Избор противника врши се додиривањем његовог штита. Ако се то учини доњом страном копља, то је знак за такмичење у вештини са копљима званим оружје љубазности, то јест са копљима на чијем је врху била причвршћена округла пљосната дашчица тако да није било никакве друге опасности сем судара коња и јахача. Али, ако би штит био додирнут оштрим крајем копља, подразумевало се да ће се борба водити до краја, то јест витезови су имали да се боре оштрим оружјем као у правој битци.
:Треће, кад присутни витезови испуне свој завет на тај начин што сваки од њих поломи пет копаља, кнез је имао да прогласи победника првога дана турнира, а овај као награду добија бојног коња изванредне лепоте, коме по снази нема равна; поред ове награде од материјалне вредности, објављено је да ће он имати нарочиту част да именује краљицу љубави и лепоте која ће следећега дана дати награду.
:Четврто, било је објављено да ће другога дана бити општи турнир, у коме могу да узму учешћа сви присутни витезови који желе да се боре за награду. Пошто буду подељени у две групе подједнаке по броју, моћи ће мушки да се боре док кнез Јован не да знак да борба престане. Изабрана краљица љубави и лепоте крунисаће тада витеза, за кога кнез одлучи да се најбоље држао овога другог дана, венцем начињеним од танке златне плоче изрецкане у облику ловоровог венца. Овога другог дана престаће витешке игре, а затим ће следовати подвизи стрелаца, борбе с биковима и друге народне забаве више намењене увесељавању простога света. На овај начин настојао је кнез Јован да положи основ својој популарности коју је стално кварио понеким испадом или необузданим нападом на осећања и предубеђења народна.
*Херолди завршише свој проглас уобичајеним ускликом "Дарежљивост, дарежљивост, храбри витезови!" и златан и сребрн новац бацан је са галерија, јер се сматрало као ствар витешке части показати се дарежљив према људима који су у то време били у исти мах и њихови секретари и хроничари њихове славе. На издашности гледалаца захваљивао је уобичајеним узвицима "Љубав дама – Смрт јунака – Част племенитима – Слава храбрима!" (глава VIII)
▲*Било је ту величанствености, као и извесних грубих покушаја да се одаја укусно удеси; али, удобности је било врло мало, а пошто се за њу није знало, то се ни њен недостатак није примећивао. (глава VI)
[[Категорија:Валтер Скот]]
| |||