Ајванхо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
'''Ајванхо''' је познати роман шкотског књижевника [[w:Валтер Скот|Валтера Скота]], написан [[1819]]. године.
 
== Главе I-V ==
Ред 36:
== Главе XI-XV ==
 
*"Он је веома сличан нама, па није ред да га глобимо, јер '''пси не гоне псе, кад има у обиљу вукова и лисица.'''" (глава XI)
*Херолди затим наложише да се гледаоци утишају, да би се поновила '''правила турнира'''. Ова су у извесној мери била срачуната на то да се умање опасности дана; та је мера опрезности била утолико потребнија што је борба имала да се води оштрим мачевима и шиљатим копљима.
:Борцима је стога било забрањено да пробадају мачем, већ су се морали задовољити ударцима. Било је објављено да витез може по вољи да се служи буздованом или бојном секиром, али је бодеж представљао забрањено оружје. Витез збачен с коња могао је да настави борбу пешице са сваким другим на супротној страни који се налази у истом положају; али је коњаницима на коњу у таквом случају било забрањено да нападају пешаке. Ако би који витез догнао свога противника до краја боришта, тако да овај својим телом или оружјем додирне палисаду, такав противник био је дужан да призна да је побеђен, и његов оклоп и коњ припадали су победиоцу. Витезу који је на тај начин савладан, није било допуштено да и даље учествује у борби. Ако неки борац буде оборен и онеспособљен да се дигне на ноге, његов штитоноша или паж могао је да уђе у бориште и да извуче свога господара из метежа: али у таквом случају витез је сматран побеђеним и губио је оружје и коња. Борба је имала да престане кад кнез Јован баци своје жезло; то је још једна мера опрезности у циљу '''да спречи бескорисно пеоливање крви''' услед претерано дугог трајања једне тако страшне игре. Сваки витез који би прекршио правила турнира, или иначе нарушио правила честитог витештва, имао је да буде лишен оружја, и пошто му се штит преврне, да зајаши ограду палисаде и тако се изложи јавном подсмеху за казну због невитешког понашања. Објавивши ове мере предострожности, херолди завршише опоменом сваком добром витезу да испуни своју дужност и да заслужи наклоност краљице лепоте и љубави.
:После овог проглашења, херолди се повукоше на своја места. Витезови, ушавши у дугој поворци на обе стране боришта, сврсташе се у два реда, и две групе стадоше једна насупрот другој, а вођ сваке групе налазио се у средини првога реда пошто је своје место заузео тек кад је брижљиво прегледао редове своје странке и поставио сваког на своје место. (глава XII)
*Био је то леп и у исто време стравичан призор: гледати толике храбре борце на добрим коњима, са сјајним оружјем, како стоје спремни за тако страшан сукоб, посађени у седлима као саливени, како очекују знак за сусрет са истим жаром као и њихови племенити коњи који одаваху своје нестрпљење рзањем и ударањем копитама о земљу. (глава XII)
*Све што је било лепо и грациозно у ратничкој опреми, било је ишчезло, а оно што се сад видело могло је само да изазове ужас или сажаљење. (глава XII)
*"'''Борите се, храбри витезови!''' '''Људи умиру, али слава живи!''' - Борите се - '''боља је смрт него пораз!''' - Борите се, храбри витезови! - '''лепе очи гледају ваше подвиге!'''" (глава XII)
*А '''позната је ствар да човек може са више некажњивости да се огреши о истинску отменост или моралност, него ако се покаже незналица у најситнијим питањима помодне еткиције'''. (глава XIV)
*'''"Ја сам се бринуо за моје сопствене послове"''', одговори де Браси мирно, '''"као што си ти''', Фицурзе, '''мислио на своје послове."''' (глава XV)
*"Али ох! - и '''он је само оруђе помоћу кога ја радим'''; и, ма колико да је охол, '''ако му само падне на памет да своје интересе одвоји од мојих, он ће ту тајну убрзо сазнати.'''" (глава XV)
 
== Главе XVI-XX ==
Линија 43 ⟶ 53:
 
 
== Главе XVIXXVI-XXX ==
 
 
== Главе XXXVXXXI-XLXXXV ==
 
 
== Главе XXXVI-XL ==