Ајванхо — разлика између измена

6.633 бајта додата ,  пре 14 година
нема резимеа измене
== Главе XXVI-XXX ==
 
*"Дуго је тињала ватра неслоге између тиранског оца и његовог дивљачног сина - дуго сам ја потајно потхрањивала њихову неприродну мржњу - распалила је у једноме тренутку пијане теревенке, и за својом сопственом трпезом пао је мој угњетач од руке свога рођеног сина." (глава XXVII)
*"Он је хришћанин, а по нашем закону ми не можемо да имамо посла са странцем и Гентилцем, сем уколико то изискује наша трговина." (глава XXVIII)
*"Онда те само молим", рече Ребека, "да отсад па убудуће верујеш да један Јеврејин може да учини услугу хришћанину не желећи друге награде до благослов великог оца који је створио и Јевреје и Гентиле." (глава XXVIII)
*Тренутак опасности претставља често тренутак у коме се испољава наклоност и љубав. Услед опште узбурканости наших осећања, ми тада одбацујемо опрезност и одајемо јачину оних осећања која у мирнијим периодима наша обазривост бар прикрива, ако не може потпуно да их угуши. (глава XXIX)
*"Он улеће у метеж као да иде на гозбу. Има у томе нешто више од голе снаге, изгледа као да је читава душа и дух борца у сваком ударцу који задаје непријатељу. Бог му опростио грехе проливања крви! - Ужасно је, иако величанствено, гледати како рука и срце једног човека могу да тријумфују над стотинама." (глава XXIX)
*"Под таквим вођом, као што си ти описала Црнога Витеза, нема кукавичког страха, нема одлагања, нема напуштања једног храброг подухвата; јер препреке које га чине тешким, чине га исто тако и славним. Кунем се чашћу моје куће - јемчим - заветујем се именом дивне госпе мога срца, издржао бих десет година ропства да се само бијем један једини дан раме уз раме са тим честитим витезом у борби као што је ова!" (глава XXIX)
*"Ох!" Изусти Ребека, напуштајући свој положај крај прозора и приближавајући се постељи рањенога витеза, "та нестрпљива жудња за борбом - та борба против твоје садање слабости и гунђање против ње, само ће отежати враћање твога здравља. - Како можеш да се надаш да наносиш ране другима, пре но што си излечен од оних које си сам задобио?" (глава XXIX)
*"Љубав за битком је храна од које ми живимо - прашина окршаја је дах за наше ноздрве. Ми не живимо - ми не желимо ад живимо дуже но што можемо да будемо победоносни и славни. - Такви су, девојко, закони витештва на које смо се заклели и којима жртвујемо све што нам је драго." (глава XXIX)
*"Шта остаје?" рече Ајванхо, "слава, девојко, слава која реси наш гроб и обавија наше име."
:"Слава?" продужи Ребека, "ох, зар је зарђали панцир који виси као витешки знак над борчевим туробним гробом у коме он трули - зар незграпни натписи које незналачки калуђер тешко може да прочита путнику испитивачу - зар је све то довољна награда за жртвовање сваког нежног осећања, за живот бедно проведен у томе да можете и друге да чините бедним? Или, зар је толика снага у грубим песмама једног путујућег барда, да љубав домаћег огњишта, да нежна наклоност, мир и срећа бивају тако дивље напуштани, да би се постало херојем тих балада које скитнице минстрели певају пијаним сељацима уз њихово вечерње пиво?" (глава XXIX)
*"Витештво! - па, девојко, оно је дадиља чисте и узвишене љубави - потпора угњетенима, тешитељка ојађених, оно слама моћ тиранима. - Племство би било само празно име без њега, а слобода налази најбољу заштиту у његовом копљу и мачу." (глава XXIX)
*"Али ја ћу ишчупати ову лудост из мога срца, па макар свако влакно крвавило док то будем чинила!" (глава XXIX)
*"На миру умрети нећеш", понови глас, "чак и на самрти мислићеш на твоја убиства - на јауке од којих је овај замак одјекивао - на крв која је натопила његове подове!" (глава XXX)
*"Не, подли оцеубицо!" одговори глас, "мисли на свога оца! - Мисли на његову смрт! - Мисли на његову гозбену дворану преплављену његовом крвљу, а проливену руком синовљом." (глава XXX)
 
== Главе XXXI-XXXV ==
64

измене