Ајванхо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 84:
== Главе XXXI-XXXV ==
*Већина посаде давала је отпор до краја - мало их затражи милост - а нико је не доби. Ваздух је био испуњен јауцима и звекетом оружја - подови су били клизави од крви очајних несрећника на издисају. (глава XXXI)
*1▼
*Ватра се брзо ширила по свима деловима замка, кад се Улрика, која ју је била потпалила, појави на једној кули, налик на какву старинску фурију, певајући једну ратничку песму као што су некада на бојном пољу певали скалди паганских Саксонаца. Дуга разбарушена седа коса падала јој је низ леђа, у очима јој се мешало усхићење од задовољене освете са ватром безумља; махала је преслицом у руци, као да је једна од суђаја што преду и прекраћују нит људског живота. Предање је очувало неколико дивљачких строфа варварске химне коју је она дивљим гласом певала усред тога призора огња и покоља:
:Оштрите челик сјајни,
:Синови змаја белог!
Линија 138 ⟶ 141:
:Јер освета само један имаде час;
:И силна мржња пролази!
:Погинућу и ја! (глава XXXI)
*Лудачка прилика Саксонке Улрике дуго се видела на високом месту које је била изабрала. Млатарала је рукама у дивљем усхићењу, као да владарски управља огњем који је сама поджегла. Најзад, са ужасним треском сруши се читава кула и она нађе смрт у пламену који је уништио и њеног тиранина. (глава XXXI)
== Главе XXXVI-XL ==
| |||