Иво Андрић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 102:
Ето, све до овог тренутка ни слутила није да је у тој мери способна за то, да располаже са толико речи, са таквим покретима и изразима презира, да може да буде тако слободна до бестидности и храбра до безумља, да је сва њена снага у томе.
 
- Да - настављааланастављала је јаким гласом већ промуклим од вике - да, сви се ви издижете и кочоперите као господари света, а треба само за тренутак да останете насамо са женом, и већ се понашате не као људи него као похотљиви мајмуни. Ах, кад бисте могли да се видите онакви какве вас ја тада видим! Ништа не би остало од ваше снаге и гордости. Али ви то, наравно, не можете, и зато и даље стварате око сваке иоле лепе жене ваш љигави круг „обожавалаца“. Пху, ђаво да вас носи, мајмуни! Пху, пху, пху!
 
У том тренутку дошла је себи и изронила из свог гнева. У први мах није могла да се прибере ни да схвати зашто она то стоји, рашчупана и полунага, насред собе и пљује на све четири стране око себе. Али, тада је одједном огрну такав хладан дрхат да је трком полетела у постељу, покрила се преко главе зеленим перјаним јорганом, и грчевито заплакала од унутарње студени, од самоће и страха.