Николај Берђајев — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 59:
* Зверско подобије у човеку уопште не означава сличност са животињом, прекрасним Божијим створом. Није ужасна звер, већ човек који је постао звер. Звер је неупоредиво боља од човека подобног звери. Звер не пада никада тако ниско, како пада човек.Код звери постоји подобност анђелу. Она носи у себи деформисано подобије анђела, као што човек носи деформисано подобије Бога. Али, код звери се никада не догађа такво ужасно изопачење њеног подобија , као што се догађа код човека. Човек је одговоран за стање животиње у овом свету, животиња није одговорна. И ово је одређено тиме што је човек микрокосмос и поседује слободу коју у таквом степену не поседују други делови космоса.
*Од болног питања о злу човек хоће да побегне у сферу неутралног, и тиме хоће да прикрије своје неверство према Богу. У дубљем смислу неутралног нема, неутрално се налази на површини. Може се чак рећи да је ђаво неутралан. Погрешно је мислити да је ђаво пол супротан Богу. Богу супротан пол је Бог сам, друго лице Божије - крајности се додирују. (178)
*Када се ђаво признаје за извор зла, онда настаје објективација унутрашње драме људске душе. Ђаво је егзистенцијална стварност али уопште није објективна предметна стварност, слична стварности природног света, то је стварност духовног искуства, пута којим иде човек. (178)
*Када је нађен жртвени јарац, онда се човек осећа боље. То је објективација зла, његово пребацивање у спољашњу стварност.(179)
==Смисао стваралаштва==
| |||