Чуанг Це — разлика између измена

{{цитат|Човек у сну пије вино, а ујутру плаче и кука. Човек плаче у сну, али ујутро весело креће у лов. Док сања он није свестан да сања... Тек када се пробуди он схвата да је то био сан. Слично томе, тек када доживимо Велико Пробуђење ми схватамо да је све ово само један Велики Сан. Али глупи замишљају да су заиста будни... У стварности, међутим, и ви и ја смо сан. Штавише, и сама чињеница да вам ја говорим да сањате, сама за себе је сан... Велики мудрац способан да проникне у ту мистерију тешко да ће се појавити на овом свету и за десет хиљада година.<ref name="San, java i buđenje"> Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.</ref>}}

 

 

{{цитат|Узмимо да расправљаш са мном. Ако ти мене потучеш, уместо да ја тебе потучем у распри, да ли ти нужно имаш право и да ли ја нужно грешим? Или, ако потучем ја тебе, а не ти мене, да ли сам нужно ја у праву и да ли ти нужно грешиш? Има ли један од нас право, а други криво? Или смо обојица у праву или обојица грешимо? Ни ти ни ја не можемо знати, а други су у још већој недоумици. Од кога ћемо тражити да исповрти праву одлуку? Можемо замолити некога ко се слаже с тобом, али пошто се слаже с лобом, како може пресудити? Можемо замолити некога ко се слаже са мном, али пошто се слаже са мном, како може пресудити? Можемо замолити некога ко се слаже и с тобом и са мном, али пошто се слаже са обојицом, како може пресудити? Можемо замолити неког ко се разликује и од тебе и од мене, али пошто се разликује и од тебе и од мене, како може пресудити?<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}

{{цитат|Чамац се може склонити у затону; мрежа се може склонити у језеру; за њих се може рећи да су сасвим безбедни. Медутим, снажан човек може да дође у поноћ и однесе их на леђима. Неуки не виде, без обзира колико добро склањали ствари - мање или веће - увек постоји могућност да се изгубе. Али ако свемир склоните у свемир, више неће имати где да се изгуби. То је велика истина ствари. Стога мудрац прави излете у оно што се не може изгубити и остаје заједно с тим.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>|Књига Чуанг Це, глава 6}}

 

 

{{цитат|Оно што је природно, унутарње је. Оно што је човеково, спољашње је ... Природно је да волови и коњи имају четири ноге, стављање улара коњу на главу или узице у губицу вола, човеково је дело.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>|Књига Чуанг Це, глава 17}}

{{цитат|Свемир је јединство свих ствари. Ако постигнемо то јединство и поистоветимо се са њим, онда су удови нашег тела само прах и блато, док су живот и смрт, крај и почетак само смењивање дана и ноћи, које не може пореметити наш унутарњи мир. Колико ћемо се мање узбуђивати због овоземаљског губитка и добитка, добре и лоше среће!<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>|Књига Чуанг Це, глава 20}}