Чуанг Це — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 16:
 
{{цитат|Чуо сам за остављање људског рода на миру, али не и за управљање људским родом. Остављање на миру произлази из бриге да људи не упрљају своју унутарњу природу и одбаце свој Те. Кад људи не прљају своју унутарњу природу и не одбацују свој Те, има ли потребе за управљањем људским родом?<ref name="Istorija kineske filozofije"/>|Књига Чуанг Це, глава 11}}
 
{{цитат|У великом почетку постојало је небиће. Није имало ни бића ни имена, а из њега је произишло Једно. Кад је настало Једно, постојало је Једно, али још није имало облик. Кад су ствари стекле оно чиме настају, то је названо Те.|Књига Чуанг Це, гл. 12<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}
 
{{цитат|Оно што је природно, унутарње је. Оно што је човеково, спољашње је ... Природно је да волови и коњи имају четири ноге, стављање улара коњу на главу или узице у губицу вола, човеково је дело.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>|Књига Чуанг Це, глава 17}}
Линија 22 ⟶ 24:
 
{{цитат|Правити разлику, значи правити извесну конструкцију. Међутим, конструкција је исто што и деструкција. За целину не постоји ни конструкција ни деструкција, већ се ствари усмеравају јединству и постају једно.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}
 
{{цитат|Пошто су све ствари једно, који простор остаје за говор? Један плус говор чине два. Два плус један чине три. Кад се одавде пође даље, чак ни највештији рачунџија неће моћи да доспе до краја, а још мање обичан свет! Ако идући од ничег ка нечем можемо да досегнемо три, колико ћемо више досегнути ако од нечег идемо ка нечему! Не идимо даље. Зауставимо се ту.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>}}
 
{{цитат|Небо, Земља и ја настали смо заједно, све ствари са мном чине једно.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}