Чуанг Це — разлика између измена

[[Слика:Trang tu.jpeg|мини|Кинески филозоф Чуанг Це]]

'''Чуанг Це''' је био кинески филозоф који је живео у 4. веку п.н.е.

 

 

{{цитат|Претпоставите да сањате да сте птица. Ви заиста узлећете у небо. Претпоставите да сањате да сте риба. Ви заиста роните у дубину рибњака. Судећи према томе, нико не може бити сигуран да ли смо ми — ви и ја, који управо сада и овде говоримо о томе — будни или тек сањамо.<ref name="San, java i buđenje"/>}}

[[Слика:Zhuangzi (book illustration).jpg|мини|144п|Претпостави да сањаш да сте риба. Ти заиста рониш у дубину рибњака. ]]

 

{{цитат|Људима у сну дух лута, у будном стању тела им журе. Све што сусрећу, упетљава их. Дан за даном, користе свој дух за сукобе; некад велике, некад лукаве, некад ситничаве. Њихови мали страхови су зли и дрхтави, велики страхови су језиви и преплављујући. Излећу као стреле из самострела, убеђени да су надлежни да суде о добром и лошем. Приањају уз свој положај као богом дани, сигурни да их носи ка победи. Бледе као јесен и зима и тако сахну дан за даном. Даве се у оном што раде - не можеш их навести да се врате. Они постају мрачни, као запечаћени - такви су исходи њихових позних година.<ref name="Filozofija umetnosti Kine i Japana">Dušan Pajin, Filozofija umetnosti Kine i Japana, BMG, Beograd, 1998.</ref>}}

 

{{цитат|У кретању, у раду, дете нема сврхе, нема намере.<ref>Te, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>}}

 

{{цитат|Различите теорије о доброти и праведности, које рађа разум, вештачке су и болећиве... попут тумора који је, иако израстао из тела, противан његовој природи... То су производи ловаца за славом.<ref>Te, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>}}

 

{{цитат|Узмимо да расправљаш са мном. Ако ти мене потучеш, уместо да ја тебе потучем у распри, да ли ти нужно имаш право и да ли ја нужно грешим? Или, ако потучем ја тебе, а не ти мене, да ли сам нужно ја у праву и да ли ти нужно грешиш? Има ли један од нас право, а други криво? Или смо обојица у праву или обојица грешимо? Ни ти ни ја не можемо знати, а други су у још већој недоумици. Од кога ћемо тражити да исповрти праву одлуку? Можемо замолити некога ко се слаже с тобом, али пошто се слаже с лобом, како може пресудити? Можемо замолити некога ко се слаже са мном, али пошто се слаже са мном, како може пресудити? Можемо замолити некога ко се слаже и с тобом и са мном, али пошто се слаже са обојицом, како може пресудити? Можемо замолити неког ко се разликује и од тебе и од мене, али пошто се разликује и од тебе и од мене, како може пресудити?<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}

[[Image:Bbrot225x225x24.PNG|144px|thumb|right|Постоји ред у хаосу и сигурност у сумњи. Мудрац је вођен тим редом и том сигурношћу.]]

{{цитат|Чамац се може склонити у затону; мрежа се може склонити у језеру; за њих се може рећи да су сасвим безбедни. Медутим, снажан човек може да дође у поноћ и однесе их на леђима. Неуки не виде, без обзира колико добро склањали ствари - мање или веће - увек постоји могућност да се изгубе. Али ако свемир склоните у свемир, више неће имати где да се изгуби. То је велика истина ствари. Стога мудрац прави излете у оно што се не може изгубити и остаје заједно с тим.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>|Књига Чуанг Це, глава 6}}

 

{{цитат|У великом почетку постојало је небиће. Није имало ни бића ни имена, а из њега је произишло Једно. Кад је настало Једно, постојало је Једно, али још није имало облик. Кад су ствари стекле оно чиме настају, то је названо Те.|Књига Чуанг Це, гл. 12<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}

 

{{цитат|Оно што је природно, унутарње је. Оно што је човеково, спољашње је ... Природно је да волови и коњи имају четири ноге, стављање улара коњу на главу или узице у губицу вола, човеково је дело.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>|Књига Чуанг Це, глава 17}}

[[Image:Butterfly and moon.png|144px|thumb|right|Тек након великог буђења схватићемо да је ово велики сан.]]

{{цитат|Свемир је јединство свих ствари. Ако постигнемо то јединство и поистоветимо се са њим, онда су удови нашег тела само прах и блато, док су живот и смрт, крај и почетак само смењивање дана и ноћи, које не може пореметити наш унутарњи мир. Колико ћемо се мање узбуђивати због овоземаљског губитка и добитка, добре и лоше среће!<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>|Књига Чуанг Це, глава 20}}

 

{{цитат|Правити разлику, значи правити извесну конструкцију. Међутим, конструкција је исто што и деструкција. За целину не постоји ни конструкција ни деструкција, већ се ствари усмеравају јединству и постају једно.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>}}

 

{{цитат|Пошто су све ствари једно, који простор остаје за говор? Један плус говор чине два. Два плус један чине три. Кад се одавде пође даље, чак ни највештији рачунџија неће моћи да доспе до краја, а још мање обичан свет! Ако идући од ничег ка нечем можемо да досегнемо три, колико ћемо више досегнути ако од нечег идемо ка нечему! Не идимо даље. Зауставимо се ту.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>}}

 

 

== Напомене ==