Ајванхо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Правопис
Ред 146:
*Свињар је у трен ока био на коленима пред ногама свога господара. - "Ти више ниси феудални роб", рече Седрик додирнувши га палицом. "Ти си пуноправан слободан човек у граду и ван града, у шуми као и у пољу. Поклањам ти једно имање од око тридесет хектара у мојим поседима у Валбрахему, од мене и од мојих, теби и твојима, сада и заувек; и проклетство божје на главу ономе ко ово порекне!" (глава XXXII)
*Опет хајдуци устадоше на ноге и одадоше исту грубу пошту смрти као што су малочас указали лепоти - тихо појање и погружени корак свештеника потсети их на њихове другове пале у минулом окршају. Али таква сећања не трају дуго код оних који воде опасан и пустолован живот, и још пре но што звуци посмртних песама изумреше у ветру, хајдуци опет бејаху запослени поделом плена. (глава XXXII)
*"Он је већ твој", рече Локсли, "и то је његова срећа! Јер би иначе тиранин почаствовао највишу грану овога храста, са свима његовим слободним другарима које би смобисмо могли да сакупимо, и који би висили око њега густо као жир. - Он је твој заробљеник, и безбедан је иако је убио мога оца."
:"Де Браси", рече витез, "слободан си - одлази. Онај чији си заробљеник, сматра за недостојно да се свети ситном злобом за оно што је прошло. Али, пази се у будућности да ти се не догоди најгоре. Морисе де Браси, велим ти, пази се!" (глава XXXII)
*Затим Локсли приступи подели плена, и изврши то са најпохвалнијом непристрасношћу. Једна десетина целокупне пљачке била је издвојена за цркву и у побожне сврхе; затим је један део одвојен за неку врсту јавне благајне; један део намењен је удовицама и деци палих другова или да се потроши на службе божје за душе оних који за собом нису оставили породице. Остало је раздељено међу хајдуке, према њиховом рангу и заслузи; а суд старешине, у свима спорним питањима која би искрсла, изрицан је веома мудро и био примљен са највећом послушношћу. Црни Витез није нимало био изненађен видевши како се људи у једном тако безаконом стању међу собом опходе тако исправно и правично; и све остало што је приметио повећа његово мишљење о правичности и здравом разуму њиховог вође. (глава XXXII)