Димитрије Туцовић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Википедија}}
{{cquote|Груписање и узајамност земаља и народа на Балкану једини је пут који води привредном, националном и политичком ослобођењу.<ref>ДимитријеDimitrije ТуцовићTucović, ИзабраниPrva списиbalkanska socijaldemokratska konferencija (u Izabrani spisi, књигаknjiga II, (стрstr. 23), ПросветаProsveta, БеоградBeograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Свака балканска државица хтела би све оно што само у заједници може добити. И место једне логичне тежње да се путем заједнице и иде, балканска буржоазија ствара ратне ситуације и гура у пропаст народе, због своје страховите неспособности да се уздигне на висину смелих прегнућа која Историја изискује. Никада једна класа није била кратковидија! Хоће сви пристаништа, сви довољно територија, сви Солун, сви Вардарску долину, јер је све то тако важно - а не виде да то сви могу имати само у заједници.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 138) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Најуспешнија борба социјалне демократије против сталне опасности рата на Балкану јесте принципијелна и енергична борба против колонијалне и завојевчаке политике капиталистичких држава.<ref>[http://www.skoj.org.rs/Dimitrije%20Tucovic%20-%20Rat%20i%20Mir.pdf Dimitrije Tucović, Rat i mir (govor o aneksiji Bosne i Hercegovine)]</ref>}}
 
{{cquote|Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач ... Са политиком која није рачунала са људима, са племенима, са народом и природном тежњом да и Арбанија стече своју самосталност, Србија је изгубила додир са представницима арбанаског народа и њега одгурнула га у очајну мржњу према свему српском.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 131) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Осветничко паљење села и масакрирање арбанаскога становништа није никаква накнада за узалудне губитке.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 120) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Безгранично непријатељство албанског народа према Србији је први позитиван резултат албанске политике српске владе. Други још опаснији резултат јесте учвршћивање у Албанији две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе.<ref>Димитрије Туцовић, Србија и Арбанија (у Изабрани списи, књига II, стр. 132) Просвета, Београд, 1950.</ref>}}
 
{{cquote|Србија је хтела излазак на море и једну своју колонију, па је остала без изласка на море а од замишљене колоније створила је крвнога непријатеља.<ref>Dimitrije Tucović, Srbija i Arbanija (u Izabrani spisi, knjiga II, str. 117) Prosveta, Beograd, 1950.</ref>}}
 
== Извори ==